U Nemačkoj se nezaposlenost prvi put nakon više od deset godina povećava, dostigavši više od tri miliona ljudi. U avgustu 2023. godine, broj nezaposlenih porastao je za 46.000 u odnosu na jul, čime je dostigao 3,025 miliona. Ova cifra predstavlja povećanje od 153.000 nezaposlenih u odnosu na avgust 2022. godine, što je prema saopštenju Savezne agencije za zapošljavanje iz Nirnberga, alarmantna situacija za nemačko tržište rada.
Stopa nezaposlenosti porasla je na 6,4 odsto, što je povećanje od 0,1 procentnog poena u poređenju sa julom. Ova stopa nije bila tako visoka od februara 2015. godine, kada je broj nezaposlenih prvi put prešao granicu od tri miliona.
U analizi trenutne situacije, šefica Savezne agencije za zapošljavanje, Andrea Nales, ističe da tržište rada i dalje pati od ekonomske stagnacije. Međutim, ona naglašava da postoje i prvi znakovi stabilizacije, što može biti ohrabrujuće za budućnost.
Tokom leta, uobičajeno je da se broj nezaposlenih poveća, jer mnoge kompanije smanjuju zapošljavanje pred godišnje odmore. Ovog avgusta, međutim, broj nezaposlenih je dostigao nivo koji nije viđen u poslednjih petnaest godina. Rajner Dulger, predsednik Saveza udruženja nemačkih poslodavaca, ocenjuje ovu situaciju kao sramotnu posledicu odbijanja sprovođenja reformi u prethodnim godinama. On naglašava potrebu za pravim talasom reformi koje bi mogle osvežiti tržište rada i smanjiti nezaposlenost.
U nemačkim pokrajinama, stopa nezaposlenosti varira. Bremen i Berlin beleže najviše stope, od 11,8% i 10,5% respektivno, dok su južne pokrajine, poput Bavarske i Baden-Virtemberga, u boljoj situaciji sa stopama nezaposlenosti od 4,2% i 4,7%.
Unatoč trenutnim teškim ciframa, Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) beleži prve znakove poboljšanja. U avgustu je, prvi put nakon tri godine, zabeležen optimizam među agencijama za zapošljavanje, koje očekuju stabilizaciju rasta nezaposlenosti. Ovi podaci sugerišu da bi se tržište rada moglo oporaviti i ponovo postići rast zaposlenosti.
Klemens Fuest, predsednik Ifo instituta, savetuje nemačkoj vladi da što pre donese kontramere kako bi se suprotstavila trenutnim izazovima na tržištu rada. On naglašava važnost strukturnih reformi koje su nužne za dugoročno poboljšanje situacije. Fuest ukazuje na to da je potrebno da politika pokaže sposobnost ne samo da se zadužuje, već i da sprovodi reforme koje su često teške i izazvane sukobima.
Nemačka se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitne odgovore i akcije, kako bi se sprečio dalji rast nezaposlenosti i osiguralo stabilno tržište rada. Iako trenutne cifre o nezaposlenosti predstavljaju zabrinjavajući trend, postoje naznake da bi se situacija mogla promeniti na bolje ako se sprovedu potrebne reforme i akcije. U tom smislu, važno je pratiti razvoj događaja i reagovati na vreme kako bi se obezbedila stabilnost i rast u budućnosti.
