Nemačka vlada se priprema da predstavi rešenje za model vojnog roka, a najava dolazi od federalnog ministra odbrane Borisa Pistoriusa tokom njegove posete trupama u Minsteru. Prema njegovim rečima, postizanje konačnog modela vojnih obaveza zavisi od razjašnjenja nekih detalja, a veruje da će se sporazum postići u kratkom roku.
Ova najava dolazi mesecima nakon što je Bundestag usvojio novi zakon o vojnom roku, čiji je cilj da se godišnje uključi desetine hiljada regruta. Nacrt zakona predviđa dobrovoljnu službu, ali postoji mogućnost da se u budućnosti uvede obavezni element, što je izazvalo kontroverze i dodatna pitanja među političarima.
Tomas Revekamp iz CDU-a, predsednik Odbora za odbranu, ističe da su jedini problemi koji stoje na putu konačnom modelu detalji. On je optimističan da će se sporazum postići u narednim danima, ali priznaje da postoje neka nerazrešena pitanja koja treba razjasniti.
Zakon o „Novoj vojnoj službi“ predviđa dugoročno povećanje broja vojnika u nemačkim oružanim snagama na oko 460.000, uključujući i rezerviste, u okviru nacionalne i savezničke odbrane. Od tog broja, planirano je da oko 260.000 bude aktivnih vojnika, dok bi ostatak činili rezervisti. Ovi ciljevi se oslanjaju na vremenski horizont do 2035. godine.
Ministar Pistorius naglašava da je potrebno jačati trupe kroz dobrovoljnu službu, što je i deo koalicionog sporazuma između CDU, CSU i SPD. Međutim, unutar koalicije postoje podeljena mišljenja o toj reformi. Dok SPD favorizuje model koji se oslanja na privlačnu dobrovoljnu službu, CDU/CSU predlaže nasumičan proces odabira regruta kako bi se rešili problemi u regrutaciji.
Vojni istoričar Senke Nicel upozorava da sama dobrovoljna služba možda neće biti dovoljna za obezbeđivanje potrebnog broja vojnika. On smatra da je nacrt zakona korak napred, ali takođe ukazuje na to da se radi o delimičnoj demonstraciji nemačke bezbednosne politike. Nicel se zalaže za opštu obaveznu službu, smatrajući da je to neophodno za brzo povećanje broja osoblja Bundesvera.
Ministarstvo odbrane veruje da se povećanje broja vojnika može postići kroz dobrovoljnu službu do 2035. godine, postavljajući cilj prosečnog povećanja od 8.000 vojnika godišnje. Međutim, Nicel ukazuje na to da bi, da je Bundesver rastao tim tempom tokom Hladnog rata, izgradnja trajala 60 godina. Pistorijus je procenio da je za ispunjenje zahteva NATO potrebno između 60.000 i 100.000 dodatnih vojnika.
Iako još nije pronađeno konačno rešenje, očekuje se da će zakon stupiti na snagu 1. januara 2026. godine, dok bi obavezna služba za sve mladiće mogla biti uvedena od jula 2027. ili 2028. godine. Ova situacija ukazuje na složene izazove i političke tenzije unutar nemačke vlade u pogledu vojne politike i regrutacije, dok se zemlja suočava sa sve većim bezbednosnim pretnjama, posebno od strane Rusije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će budućnost nemačkih oružanih snaga zavisiti od sposobnosti vlade da pronađe ravnotežu između dobrovoljnih i obaveznih vojnih službi, kao i da odgovori na izazove modernog ratovanja i bezbednosti unutar NATO saveza.
