Ministar spoljnih poslova Nemačke, Johan Vadeful, osudio je odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvedu zabranu putovanja za određene ličnosti, uključujući i članove nemačke organizacije „HejtEjd“. On je istakao da je takva mera potpuno neprihvatljiva i da je u suprotnosti sa principima međunarodnog prava. Vadeful je naglasio da „Zakon o digitalnim uslugama“ (DSA) usvojen od strane Evropske unije ne može imati eksteritorijalni efekat, što znači da ne može biti primenjen izvan granica EU.
U svojoj izjavi na društvenim mrežama, Vadeful je istakao da je DSA usvojen demokratski i da se bavi pitanjima koja su važna za očuvanje slobode govora i borbu protiv dezinformacija. Prema njegovim rečima, Nemačka želi da kroz transatlanski dijalog razjasni razlike u stavovima sa Sjedinjenim Američkim Državama i ojača partnerstvo između dve zemlje.
Ova situacija se dogodila nakon što je Stejt department SAD objavio da je odlučio da odbije izdavanje viza za pet osoba koje su, prema njihovim rečima, pokušale da primoraju američke platforme društvenih mreža da cenzurišu određene stavove. Državni sekretar SAD, Marko Rubio, je izjavio da su „radikalni aktivisti i naoružane nevladine organizacije unapredili cenzorske mere stranih država“ usmerene protiv američkih govornika i kompanija.
Na spisku osoba kojima su odbijene vize našli su se i značajni evropski zvaničnici, uključujući bivšeg komesara Evropske komisije za digitalna pitanja, Tjerija Bretona, kao i Kler Melford, direktorku Globalnog indeksa dezinformacija iz Velike Britanije. Takođe, Imran Ahmed iz Centra za suzbijanje digitalne mržnje, organizacije koja se bavi borbom protiv dezinformacija, takođe je obuhvaćen ovom merom.
Osobe koje su se našle na spisku su takođe uključivale članove nemačke organizacije „HejtEjd“, među kojima su Ana-Lena fon Hodenberg i Džozefina Balon. Ova organizacija se bavi pitanjima mržnje i dezinformacija na internetu, a njihova uloga u borbi protiv ovih fenomena je prepoznata u Evropi.
Ova odluka SAD izazvala je oštre reakcije na nivou Evropske unije. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, kao i predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, osudili su ovu meru. Takođe, francuski predsednik Emanuel Makron i britanska vlada izrazili su zabrinutost zbog poteza Sjedinjenih Država, smatrajući ga kao oblik prekoračenja nadležnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope nalaze na raskrsnici. Dok SAD nastoje da zaštite svoje interese u borbi protiv dezinformacija i mržnje, Evropa se suočava sa izazovima kako da održi slobodu govora i zaštitu svojih građana. Ova situacija može dodatno pogoršati već postojeće tenzije između SAD i EU, a pitanje slobode govora na internetu ostaje ključno pitanje za sve strane.
Kako situacija bude napredovala, biće važno pratiti dalji razvoj događaja i reakcije koje će uslediti, kako iz Sjedinjenih Američkih Država, tako i iz Evropske unije. Ova pitanja će sigurno oblikovati međunarodnu debatu o slobodi izražavanja, digitalnim pravima i načinima na koje države mogu regulisati sadržaj na mreži. Očekuje se da će transatlantski dijalog biti ključan u pronalaženju rešenja koja će zadovoljiti sve strane, a istovremeno očuvati osnovne vrednosti demokratije.
