Samo deset odsto Nemaca zadovoljno je radom vlade, a mnoge teme ih zabrinjavaju, uključujući veštačku inteligenciju, Trampa, Rusiju i planirane socijalne reforme. Ova situacija ukazuje na duboko nezadovoljstvo građana, koji ne veruju da vladajuće stranke mogu da pronađu rešenja za trenutne izazove.
U septembru su u Nemačkoj održani izbori u tri savezne pokrajine, a rezultati su bili poražavajući, posebno za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelara Fridriha Mercea. U Saksoniji-Anhaltu, broj glasova za CDU je prepolovljen, a stranka je izgubila vlast, dok u Berlinu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji nije prešla cenzus, što je bez presedana u posleratnoj istoriji. Kancelar Merce, koji je već bio nepopularan, nakon izbora uživa još manje poverenja, a koaliciona vlada koju predvodi – CDU, CSU i SPD – dobija loše ocene javnosti. Samo svaki deseti Nemac zadovoljan je njenim radom, što predstavlja istorijski minimum.
Prema najnovijem istraživanju ARD-Dojčlandtrend, stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima elemente desničarskog ekstremizma, profitira od nezadovoljstva građana. Kada bi se sada održali izbori za Bundestag, CDU/CSU bi osvojila samo 20 procenata glasova, što je jedan od najnižih rezultata u njihovoj istoriji, dok bi AfD ostala najjača politička snaga sa 27 procenata. Socijaldemokrate (SPD) stagniraju na 13 procenata, a ostale stranke, poput Zelenih i Levica, beleže manje promene.
Među aktuelnim izazovima, dve trećine Nemaca strahuje da bi ljudi mogli izgubiti kontrolu nad veštačkom inteligencijom, dok ih brine uticaj politike američkog predsednika Donalda Trampa na Nemačku. Takođe, 60 procenata građana je zabrinuto zbog klimatskih promena, a polovina se plaši mogućih napada Rusije na druge evropske zemlje. Ova atmosfera neizvesnosti dodatno pogoršava percepcija da političke stranke ne mogu da pronađu zajedničke odgovore na ključna pitanja. Samo jedna od osam osoba smatra da trenutna situacija pruža razlog za optimizam, dok devet od deset ljudi izražava zabrinutost.
Jedan od glavnih projekata aktuelne nemačke vlade su planirane socijalne reforme, koje su izazvale posebno nepoverenje. Kako se Nemačka suočava sa starenjem stanovništva, radna snaga mora da finansira sve veći broj penzionera, što opterećuje zdravstveni sistem. Od 2015. godine, broj ljudi kojima je potrebna dugotrajna nega porastao je sa oko 2,8 miliona na 6,5 miliona i nastavlja da raste. Prema istraživanju ARD-Dojčelandtrend, samo svaki šesti glasač veruje da će vlada uspeti da prilagodi sisteme socijalne sigurnosti budućim potrebama.
Građani su spremni da preuzmu deo troškova, s obzirom na to da skoro polovina njih radije prihvata veće doprinose za socijalno osiguranje nego što bi se suočila sa smanjenjem socijalnih davanja. Međutim, vlada se suočava s problemom kontradiktornosti u sopstvenim obećanjima, pošto tri četvrtine građana smatra da su reforme koje se predlažu odstupanje od ranijih obećanja koalicije o finansijskom rasterećenju.
Percepcija pravičnosti takođe igra značajnu ulogu u prihvatanju reformi. Šest od deset ispitanika podržava stepenasto smanjenje primanja prema finansijskim mogućnostima, čak i ako to znači veći teret za one sa višim zaradama. Poruka kreatorima politika je jasna: kako bi reforme bile prihvaćene u javnosti, neophodno je da budu dobro objašnjene i da se očuva društvena ravnoteža.
U svetlu ovih rezultata, situacija u Nemačkoj ostaje napeta, a političke stranke suočavaju se s velikim izazovima u pronalaženju rešenja za nezadovoljstvo građana i ključne probleme s kojima se zemlja suočava.
