U Srbiji se već mesecima odvijaju protesti koji su izazvali veliku pažnju javnosti, ali i podeljena mišljenja o njihovom karakteru i ciljevima. Potpredsednica Narodne skupštine Srbije, Marijana Raguš, iznela je svoje stavove o ovim dešavanjima u gostovanju na Euronews Srbija, govoreći o uzrocima protesta, ponašanju demonstranata i potrebi za institucionalnim rešavanjem problema.
Raguš je primetila da su protesti obeleženi negativnim emocijama, uključujući mržnju i agresiju, koje se ne ispoljavaju samo prema političkim neistomišljenicima, već i prema građanima koji žele da ostanu van političkih sukoba. „Svako normalan pokušava da razume odakle tolika količina negativnih emocija, mržnje, agresije, ne samo prema političkim neistomišljenicima. Čak mislim da u poslednje vreme, najveći odijum je prema ljudima koji ne žele da imaju nikakve veze sa politikom“, izjavila je ona. Raguš je istakla da su ti građani, iako neutralni, postali žrtve želje za normalnim životom, a ne želje da se aktivno uključuju u politiku.
Potpredsednica Skupštine je kritikovala pozive na generalni štrajk i masovne proteste, naglašavajući da su građani Srbije koji žele „normalnu, pristojnu i civilizovanu Srbiju“ odbili takve inicijative. „Svi ti pozivi blokaderskog dela da se ide na generalni štrajk, da zborovi imaju zeleno svetlo, da se svi pozivaju na ulice građani, su propali“, rekla je Raguš. Ona smatra da je ovo izvor frustracije za one koji žele promenu sistema, a ne samo smenu vlasti, što se može primetiti u napadima na institucije, poput pravosudnih organa, ali i na policiju.
Raguš je izrazila žaljenje zbog stanja u kojem se nalaze pripadnici policije, ukazujući na njihovu neadekvatnu opremljenost i veliki broj povređenih. „Imamo sto, ako ne i više povređenih policajaca jer nisu adekvatno bili opremljeni“, izjavila je, dodajući da organi reda koriste minimalnu silu, što dodatno otežava situaciju na terenu. Ona je naglasila potrebu za smirivanjem tenzija i pozvala na dijalog, podsećajući na predlog predsednika Aleksandra Vučića za savetodavni referendum kao najdemokratskiji način za proveru legitimiteta vlasti.
„Predsednik Vučić hoće da ga ispita na najdemokratskiji mogući način, nema neposrednije demokratije od referenduma“, istakla je Raguš, pitajući se zašto opozicija nije prihvatila ovu ponudu. Takođe je upozorila na mogućnost da protesti dobiju obeležja „obojene revolucije“, ukazujući na velike sume novca koje su, prema njenim rečima, stigle u Srbiju preko nevladinog sektora i određenih fondacija.
„Kada je nešto nejasno, onda samo pratite tragove novca. To ne može da se sakrije“, izjavila je, dodajući da očekuje da nadležni organi uskoro iznesu dokaze o ovim navodima. Raguš je povukla paralele sa drugim globalnim pokretima, poput Indignados pokreta ili Žutih prsluka, ističući da su to pokreti bez lidera koji koriste društvene mreže i vrše pritisak na institucije izvan sistema.
Kao primer, navela je pokret Just Stop Oil u Velikoj Britaniji, čiji su organizatori osuđeni na zatvorske kazne zbog blokada saobraćaja i institucija. „Posle toga Britanija je upitala građane šta misle o sankcijama? Veliki broj građana je bio za veće zatvorske kazne“, rekla je Raguš i dodala da su građani Srbije u 49 gradova odbili pozive na proteste i štrajkove.
Na kraju, Raguš je pozvala na dijalog i institucionalno rešavanje problema, naglašavajući značaj stabilnosti. „Svi bismo mogli da sednemo zajedno“, zaključila je, apelirajući na smirivanje strasti i povratak razgovoru u okviru institucija.
