U proleće 2025. godine, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 19,6 odsto, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 23,2 odsto, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovo predstavlja blago smanjenje rizika od siromaštva za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti smanjen je za 1,1 procentni poen, što ukazuje na određeni napredak.
Prag rizika od siromaštva je povećan na 45.674 dinara za jednočlano domaćinstvo, što je povećanje od 1.068 dinara u odnosu na prethodnu godinu. Porodica sa dvoje odraslih i jednim detetom mora da ima mesečne prihode od 82.213 dinara da bi bila van rizika od siromaštva, dok je prag za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece postavljen na 95.915 dinara.
Analiza podataka po regionima pokazuje značajne razlike. U Beogradskom regionu, stopa rizika od siromaštva iznosi 8,4 odsto, dok je u Vojvodini 21 odsto, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 22,8 odsto. Južna i Istočna Srbija beleže čak 27,7 odsto, što ukazuje na ozbiljnije probleme u tim delovima zemlje. U Beogradu je svaki dvanaesti stanovnik u riziku od siromaštva, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji svaki četvrti.
Penzije igraju ključnu ulogu u smanjenju siromaštva, s obzirom da stopa rizika od siromaštva pre isplate penzija iznosi 41 odsto. Stariji od 65 godina su najizloženiji, sa stopom rizika od 25,8 odsto. Bez penzija, četiri od deset starijih građana bi se našlo u riziku od siromaštva, što predstavlja poboljšanje u odnosu na ranije godine.
Relativni jaz rizika od siromaštva, koji meri koliko su prosečni prihodi osoba ispod granice siromaštva udaljeni od praga, dostigao je 30,7 odsto u 2025. godini. Ovaj pokazatelj raste iz godine u godinu, naglašavajući dubinu siromaštva među ugroženim kategorijama. Džini koeficijent, koji meri nejednakost, takođe je porastao na 32, što ukazuje na rastuću ekonomsku nejednakost u Srbiji.
Subjektivno siromaštvo se, međutim, smanjuje. U anketama, 10,3 odsto građana je izjavilo da „veoma teško“ sastavljaju kraj s krajem, što je smanjenje u odnosu na prethodne godine. Troškovi stanovanja predstavljaju značajno opterećenje za skoro sve građane, pri čemu 43,5 odsto stanovništva oseća da su znatno opterećeni.
Iako se beleži smanjenje stope materijalne uskraćenosti, 36,3 odsto građana ne može da priušti nedelju dana odmora, dok više od 14 odsto ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana. Ovo ukazuje na to da, iako su neki pokazatelji bolji, mnogi građani i dalje žive na ivici siromaštva.
