Svi zaposleni u Srbiji imaju pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora prema važećem Zakonu o radu. Ovaj zakon ne samo da reguliše pravo na odmor, već i pravo na regres, što predstavlja naknadu troškova vezanih za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, važno je napomenuti da se uslovi i visina regresa uređuju internim aktima poslodavca ili ugovorom o radu.
Regres za godišnji odmor predstavlja zakonsku obavezu poslodavca i pravo zaposlenog, a isplaćuje se isključivo u novcu. Njegova visina zavisi od finansijskih mogućnosti poslodavca. Pravnik Milan Predojević iz Infostuda naglašava da ovo pravo imaju isključivo zaposleni u radnom odnosu, dok radnici angažovani po ugovorima o delu ili na privremenim poslovima nemaju pravo ni na regres ni na plaćeni godišnji odmor.
Zakon ne propisuje tačan iznos regresa, već ostavlja poslodavcima da samostalno odrede visinu naknade i način isplate. Regres može biti isplaćen jednokratno, u više rata ili zajedno sa platom tokom godine. Zakon o radu definiše samo minimalni broj dana godišnjeg odmora, dok dodatni dani zavise od odluke poslodavca i mogu biti povezani sa različitim kriterijumima, kao što su radni učinak ili stručna sprema.
Godišnji odmor može se koristiti odjednom ili u više delova. Ako se koristi u celosti, treba ga iskoristiti u godini za koju je odobren. Kada se deli, prvi deo mora trajati najmanje dve uzastopne radne nedelje, a ostatak se može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Ovo je važno jer omogućava zaposlenima da planiraju svoj odmor prema svojim potrebama.
Jedno od ključnih pitanja je isplata neiskorišćenog godišnjeg odmora. Kako ističe Predojević, pravo na plaćeni odmor je ustavno pravo zaposlenog i ne može biti zamenjeno novcem bez obzira na volju poslodavca ili radnika. Jedini slučaj kada je dozvoljena novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor jeste prestanak radnog odnosa. U tom slučaju, poslodavac je obavezan da isplati naknadu srazmernu broju neiskorišćenih dana, obračunatu prema prosečnoj zaradi u poslednjih 12 meseci.
Svaka druga isplata novca umesto korišćenja godišnjeg odmora smatra se kršenjem zakona i može dovesti do sankcija za poslodavca, uključujući novčane kazne. Ako poslodavac ne omogući korišćenje odmora iz drugih razloga, odgovara za štetu prema opštim pravilima, a ne po osnovu Zakona o radu.
Važno je da zaposleni budu svesni svojih prava kako bi ih mogli ostvariti. Uz pravilno informisanje i razumevanje Zakona o radu, zaposleni mogu da se zaštite od eventualnih nepravilnosti u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora i regresa. Zakon pruža jasne smernice o tome kako bi se obezbedila prava radnika, ali je na pojedincima da ih aktivno traže i koriste.
U Srbiji, svaka firma ima obavezu da obezbedi svojim zaposlenima zakonom propisani godišnji odmor i regres, ali je na radnicima da budu informisani o svojim pravima i da ih zahtevaju. U slučaju nesporazuma ili kršenja prava, zaposleni mogu potražiti pravnu pomoć ili se obratiti relevantnim institucijama koje se bave zaštitom prava radnika. Na taj način, mogu se izboriti za svoja prava i osigurati da budu poštovana.
Kao zaključak, neiskorišćeni godišnji odmor može biti značajan izvor prava za zaposlene u Srbiji, ali je važno znati kako ga iskoristiti i zaštititi se od potencijalnih zloupotreba. Zaposleni treba da budu svesni svojih prava i da ih aktivno traže u skladu sa Zakonom o radu.
