Srbija, zemlja koja se suočava sa izazovima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, postala je tema rasprava u vezi sa svojim odnosima sa susednom Crnom Gorom. Prema informacijama koje je objavio nedeljnik, postoji zabrinutost da bi Srbija mogla da igra destabilizatorsku ulogu u Crnoj Gori, što bi moglo otežati njen put ka EU.
Analitičari smatraju da je Srbija, uz podršku nekih velikih sila, uključujući Francusku, u poziciji da utiče na političku situaciju u Crnoj Gori. Francuska je, naime, nedavno izrazila negodovanje prema ubrzanim evrointegracijama zemalja Zapadnog Balkana, što može da se tumači kao signal da Beograd nije jedini igrač u ovoj geopolitičkoj igri. Ovakve tvrdnje ukazuju na to da bi Srbija mogla da koristi svoje veze i uticaj kako bi destabilizovala Crnu Goru, a sve u cilju očuvanja svojih interesa na Balkanu.
Crna Gora se već duže vreme suočava sa unutrašnjim političkim tenzijama, koje su dodatno pojačane nakon promena vlasti 2020. godine. Tokom prethodnih godina, proevropske snage i proruski orijentisane stranke su se nadmetale za vlast, što je dovelo do povećanja tenzija u društvu. U tom kontekstu, Srbija može da iskoristi trenutnu situaciju u Crnoj Gori kako bi dodatno povećala svoj uticaj, a samim tim i destabilizovala situaciju.
Nedeljnik dalje ističe da bi Beograd mogao da podrži određene političke aktere u Crnoj Gori koji su naklonjeni Srbiji, čime bi se dodatno pogoršala već postojeća podela u društvu. Ova strategija bi mogla da ima dalekosežne posledice, ne samo za Crnu Goru, već i za ceo region Zapadnog Balkana. Naime, ukoliko se situacija u Crnoj Gori pogorša, to bi moglo uticati na proces evrointegracija čitavog regiona.
Pored toga, postoji i strah od mogućih etničkih napetosti koje bi mogle da eskaliraju kao rezultat destabilizacije Crne Gore. Srbi u Crnoj Gori čine značajan deo populacije, a ako dođe do daljih podela i sukoba, to bi moglo dovesti do dodatnih tenzija između dve zemlje. U tom smislu, Srbija bi mogla da se suoči sa kritikama iz međunarodne zajednice, kao i sa unutrašnjim problemima, ukoliko se ne bude mogla distancirati od destabilizatorskih aktivnosti.
Takođe, treba napomenuti da je Crna Gora već preduzela određene korake kako bi se zaštitila od mogućeg uticaja Srbije. Vlada Crne Gore je povećala svoju saradnju sa zapadnim zemljama i institucijama, tražeći podršku u očuvanju stabilnosti i bezbednosti. Ova strategija može da pomogne Crnoj Gori da se odbrani od pokušaja destabilizacije, ali je i dalje neizvesno koliko će biti efikasna.
U svetlu ovih događaja, Evropska unija se suočava sa izazovima u vezi sa svojim širenjem na Zapadni Balkan. Sa jedne strane, EU želi da podrži proces evrointegracija zemalja regiona, ali se suočava sa otporom nekih članica, koje se protive bržem prijemu novih članica. Ovakva situacija može da dovede do dodatnih komplikacija u vezi sa stabilnošću regiona.
U zaključku, Srbija bi mogla da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Crne Gore i čitavog Zapadnog Balkana. Njene potencijalne destabilizatorske aktivnosti, uz podršku nekih velikih sila, mogu da otežaju put Crne Gore ka Evropskoj uniji i izazovu nove tenzije u regionu. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati i koje korake će preduzeti kako bi obezbedila stabilnost i mir na Balkanu.
