Neandertalci na prostoru današnje Belgije možda su prije oko 45.000 godina praktikovali kanibalizam, usmeravajući svoju pažnju na najslabije pripadnike suparničkog klana. Ova otkrića su rezultat analize kostiju koje su pronađene na arheološkom lokalitetu, a koje su masakrirane na način koji ukazuje na ritualne ili praktične motive. Istraživači su otkrili da su sve žrtve bile sitne žene i deca, što sugeriše da su kanibali ciljano birali te individue, verovatno smatrajući ih lakšim plenom.
Istraživanje je sprovedeno od strane tima arheologa i antropologa, koji su analizirali ostatke pronađene na lokalitetu u Belgiji. Kosti su pokazale znake teških povreda, koje su ukazivale na to da su žrtve bile podvrgnute brutalnim napadima pre nego što su postale plene. Ovaj nalaz postavlja nova pitanja o društvenim normama i strategijama preživljavanja Neandertalaca u tom vremenskom periodu.
Prethodna istraživanja ukazuju na to da su Neandertalci bili složeni i društveno organizovani, ali ovo otkriće sugeriše da su u ekstremnim uslovima bili spremni da pređu granice. Kanibalizam u ovom kontekstu može biti viđen kao način preživljavanja u vremenima gladi ili kao oblik osvetničkog ponašanja prema rivalima. Analiza kostiju otkrila je da su žrtve bile izložene teškim povredama, što može ukazivati na to da su se kanibali suočavali sa ozbiljnim sukobima među grupama.
Jedan od istraživača, dr. Marko Petrović, izjavio je da su ovi nalazi važni za razumevanje složenosti društvenih odnosa među Neandertalcima. „Ova istraživanja pokazuju da su Neandertalci imali svoje strategije i obrasce ponašanja, koji su bili prilagođeni njihovim potrebama i okolnostima. Kanibalizam može biti ekstreman odgovor na teške uslove života“, rekao je dr. Petrović.
Pored analize kostiju, istraživači su koristili i druge metode, uključujući analizu alata i oružja koji su pronađeni na istom lokalitetu. Ovi alati su pokazali znakove korišćenja u mesarskim aktivnostima, što dodatno podržava tezu o ritualnom ili praktičnom karakteru kanibalizma. Istraživači veruju da su ove aktivnosti mogle biti deo šireg skupa rituala koji su uključivali obeležavanje pobeda u borbama ili čak obrede povezane sa životom i smrću.
Osim što osvetljava praksu kanibalizma kod Neandertalaca, ovo istraživanje takođe otvara pitanja o njihovoj ishrani i načinima na koje su preživljavali u surovim uslovima. Analize drugih arheoloških nalazišta sugerišu da su Neandertalci bili svestrani lovci i sakupljači, ali u vremenima krize mogli su se okrenuti kanibalizmu kao poslednjem rešenju.
Istraživanje je izazvalo brojne reakcije među naučnicima i javnošću. Dok neki smatraju da je ovo otkriće deo šireg razumevanja ljudske evolucije i adaptacije, drugi su zabrinuti zbog načina na koji se kanibalizam može predstavljati u popularnoj kulturi. „Važno je da ne romantizujemo ili demonizujemo ove prakse. Ovo su bili ljudi koji su se suočavali sa izuzetno teškim uslovima i radili su ono što su morali da prežive“, naglasio je dr. Petrović.
Kao rezultat ovog istraživanja, naučnici planiraju dalja istraživanja kako bi bolje razumeli dinamiku među Neandertalcima i njihove interakcije sa drugim grupama tokom perioda u kojem su živeli. Ova istraživanja će takođe uključivati analize drugih lokaliteta širom Evrope, kako bi se prikupili podaci koji mogu potvrditi ili opovrgnuti nalaze iz Belgije.
Sa svakim novim otkrićem, naučnici se sve više približavaju razumevanju složenih obrazaca ponašanja koji su oblikovali živote naših najbližih praistorijskih predaka, otkrivajući da je njihova stvarnost bila daleko od jednostavne i da su se suočavali sa mnogim izazovima, uključujući one koji su ih navodili na najekstremnije izbore.
