Uoči sednice apelacionog veća u Sarajevu, gde će se raspravljati o žalbi na prvostepenu presudu Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, koja mu je izrekla jednogodišnju kaznu zatvora i šestogodišnju zabranu vršenja dužnosti zbog nepoštovanja odluke Visokog predstavnika Kristijana Šmita, Dodik je izjavio da je proces protiv njega politički motivisan. On ističe da to potvrđuje i odluka Interpola, koji nije raspisao poternicu za njim.
U poslednja tri meseca, uprkos presudi Suda BiH, Dodik je nastavio sa političkim aktivnostima, uključujući posete Moskvi, Budimpešti, Beogradu i Jerusalimu. On smatra da je postupak protiv njega usmeren protiv Republike Srpske i dodaje da ga to neće obeshrabriti. „Sve je to politički montirano. Upravo zato mi to daje novu snagu i motiviše me da se borim protiv nepravde,“ rekao je Dodik u intervjuu za RTS.
Dodik je posebno naglasio podršku koju dobija od mađarskog premijera Viktora Orbana, s kojim se sastao više puta. Mađarska je, prema njegovim rečima, pružila konkretne projekte u oblasti poljoprivrede i energetike u Republici Srpskoj. On naglašava da Orban razume njegovu situaciju jer se i sam suočava sa sličnim političkim pritiscima iz Brisela.
Dodik je kritikovao rad Suda BiH, tvrdeći da se radi o instrumentu političkog pritiska. On je izrazio sumnju u nepristrasnost sudija u njegovom slučaju, navodeći da su većinom iz iste etničke grupe. Takođe je ponovo izneo oštre kritike na račun visokog predstavnika Šmita, rekavši da ga ne priznaje i da „ne sme da dođe u Republiku Srpsku“.
Uprkos kritikama, Dodik se obavezuje da ostaje u okviru Dejtonskog sporazuma, ali smatra da je on već „raspakovan“ i izgubio svoj suštinski značaj. On ponavlja da je Republika Srpska suverena i da će unutrašnji sukobi u BiH na kraju morati da se reše na osnovu realnih odnosa snaga.
Dodik se također osvrnuo na sve učestalije pominjanje mogućnosti stvaranja trećeg entiteta u BiH. On smatra da ta ideja počinje da se sve otvorenije iznosi, čak i od strane visokog predstavnika Šmita, što vidi kao presedan. „Hrvati ne mogu da izaberu svog predstavnika u Sarajevu“, rekao je Dodik, dodajući da imaju institucije koje govore o razmišljanju prema trećem entitetu, ali je naglasio da Hrvati ne mogu računati na teritoriju Republike Srpske.
U intervjuu je takođe ocenio da aktuelna američka administracija nema interes da aktivno utiče na situaciju u BiH kao ranije. „Amerika je ovde izgubila interes, a novi ambasadori, poput onog u Sarajevu, ne mogu više ništa da promene,“ rekao je Dodik, naglašavajući smanjenje zapadnog uticaja u regionu.
Sve ove izjave i stavovi odražavaju trenutnu političku situaciju u BiH, kao i Dodikovu odlučnost da se bori protiv onoga što smatra nepravdom i političkim pritiscima. Njegove reči ukazuju na složenost odnosa unutar BiH i izazove sa kojima se suočava Republika Srpska u kontekstu domaće i međunarodne politike.
