Mostarska gorska služba spašavanja, u saradnji s policijom i civilnom zaštitom, nedavno je spasila četiri strana državljanina, među kojima su bila i dvoje dece, nakon što se njihovo vozilo prevrnulo u jarak na zimskoj neprohodnoj putnoj deonici u planinskom mestu Ćesim. Ova situacija je nastala usled pogrešnog usmeravanja navigacijskog uređaja. Ovaj incident je samo jedan od mnogih koji se dešavaju u Bosni i Hercegovini, gde navigacija često dovodi vozače u probleme.
Zanimljivo je da je majka s troje dece iz Austrije završila kod Blatnice, dok su četiri devojke iz Srbije završile u brdima iznad Goražda. Ovakvi slučajevi pokazuju koliko slepo verovanje navigaciji može biti opasno, posebno kada putna signalizacija izostane. U mnogim slučajevima vozači se suočavaju s neprohodnim putevima, koji nisu bezbedni za vožnju.
Mithat Hadžiomerović, direktor Civilne zaštite bosansko-podrinjskog kantona, podelio je svoje iskustvo iz prošlosti kada je i on bio žrtva slične situacije. On je istakao da se često ne obaveštava vozače o kategoriji puteva na kojima se nalaze, što može dovesti do opasnih situacija. „Nadam se da nećemo čekati ljudske žrtve, da bi se ovo adekvatno rešilo“, rekao je Hadžiomerović.
U Bosni i Hercegovini, Google mape su najčešće korišćene navigacione aplikacije. Međutim, problem se javlja kada navigacija ponudi kraći put koji često vodi vozače na lokalne i sporedne ceste koje su često neprohodne. Na takvim putevima često nedostaje putna signalizacija, što dodatno otežava vožnju.
Osman Lindov, profesor Saobraćajnog fakulteta UNSA, naglašava važnost putne signalizacije na autoputima i nižim kategorizovanim putevima. On ističe da su brzi i magistralni putevi delimično opremljeni saobraćajnom signalizacijom koja vozačima pomaže da ne zalutaju. Međutim, regionalna i lokalna mreža puteva često nema adekvatne oznake, što može dovesti do zabune i problema za vozače.
Civilna zaštita upozorava na hitnu potrebu rešavanja ovog problema. Hadžiomerović je najavio da će tražiti od resornih ministarstava da postave adekvatne saobraćajne znakove koji će vozače upozoravati na rizične puteve. „Do tada savet je jasan. Koristite obeležene i glavne puteve, ne one kraće, i pre putovanja detaljno proverite rutu kretanja“, rekao je Hadžiomerović.
Ova situacija ukazuje na širi problem koji se može desiti ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u mnogim drugim zemljama gde su navigacione aplikacije postale uobičajeni način za vožnju. Vozači često veruju u navigacione sisteme bez dodatne provere informacija, što može dovesti do ozbiljnih problema.
U budućnosti, važno je podići svest o potrebama za boljom putnom signalizacijom i obeležavanjem puteva, kako bi se sprečile slične situacije. Takođe, vozači bi trebali biti oprezni i kritički razmišljati o rutama koje im navigacija predlaže, posebno u područjima gde su putevi manje poznati.
Bez obzira na to koliko su navigacione aplikacije napredne, ljudska procena i oprez su i dalje najvažniji faktori za bezbednu vožnju. Obrazovanje vozača i unapređenje putne infrastrukture ključni su za smanjenje rizika od nesreća koje se mogu dogoditi usled pogrešnog usmeravanja. Na kraju, svaka vožnja zahteva pažnju i odgovornost, kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
