Lobanja koja se nalazi u Ćele-kuli, za koju se veruje da pripada Stevanu Sinđeliću, predmet je detaljne analize i rekonstrukcije. U okviru projekta „Novo lice Ćele-kule“, beogradsko udruženje Društvo za akademski razvoj, istražuje identitete ljudi čije su lobanje uzidane nakon Bitke na Čegru. Ovaj istorijski projekat ima za cilj da otkrije ko su bili ovi pojedinci, kao i da rekonstruira njihov izgled na osnovu preostalih kostiju.
U okviru istraživanja, posebno je analizirana lobanja jednog 11-godišnjeg dečaka, čiji su ostaci prvi put analizirani. Digitalna rekonstrukcija lica pokazala je da je dečak stradao udarcem tupim predmetom. Ovaj podatak je posebno tragičan, s obzirom na to da je dečak najmlađa osoba čiji su ostaci do sada analizirani u ovom projektu. Antropološka analiza otkrila je da je među 58 lobanja koje su analizirane, sve pripadale muškarcima, a najviše njih je bilo u uzrastu između 20 i 25 godina. Istraživači su pronašli i lobanju starijeg muškarca od 50 godina, što sugeriše da je čitavo stanovništvo učestvovalo u događajima tog vremena.
Doktorka fizičke antropologije, Nataša Šarkić, predstavila je na konferenciji TEDxMedijana u Nišu rekonstruisano lice dečaka. Ona je istakla da je među analiziranim lobanjama sigurno jedna lobanja od 11 godina, a možda čak i dve, s obzirom na to da je u jednom slučaju sačuvan samo deo donje vilice. Šarkić je naglasila da je tragično to što je dečak ubijen udarcem u glavu, što ukazuje na nasilje koje je pogađalo ljude različitih uzrasta tokom tog perioda.
Digitalna rekonstrukcija lica zasniva se na merenjima lobanje i antropološkim podacima, uključujući debljinu mekih tkiva i položaj očnih duplji, nosa i ivica usta. Ipak, rekonstrukcija ne može da pruži sve detalje o izgledu osobe, poput boje očiju, kose ili tena. Za takve informacije bila bi potrebna DNK analiza, koja u ovom slučaju nije moguća jer bi podrazumevala oštećivanje kostiju.
Istraživački tim se suočio sa dodatnim izazovima prilikom analize lobanja iz Ćele-kule, jer mnoge od njih nisu bile cele, a pojedine su imale oštećenja. Zbog toga su istraživači morali virtuelno da postave nedostajuće delove lobanja na odgovarajuće mesto, pre nego što su dodali mišiće, meka tkiva i kožu. Ovaj proces je otežan i zbog toga što donje vilice često nisu bile u prirodnom položaju.
Nataša Šarkić je takođe ukazala na to da se kod rekonstrukcija koriste istorijski portreti i podaci o modi u 19. veku u centralnoj i južnoj Srbiji. Na osnovu tih informacija, istraživači su došli do zaključka da su muškarci tog vremena nosili kraću kosu i brkove, a ne brade, što predstavlja deo istorijskog konteksta, ali ne može se direktno očitati iz lobanje.
Pored dečakovih ostataka, posebna pažnja posvećena je i lobanji za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću. Njene karakteristike odgovaraju poznatim podacima o vojvodi, uključujući procenjenu starost. Međutim, bez DNK analize, identitet i dalje ostaje neproveren. Da bi se dobili precizniji podaci o unutrašnjoj strukturi lobanje, 23. septembra je izvršeno CT snimanje, koje će omogućiti detaljniji pregled povreda koje nisu vidljive spolja.
Ova istraživanja ne samo da otkrivaju više o istorijskim događajima, već i o ljudima koji su ih proživeli. Ova analiza lobanja pruža jedinstven uvid u prošlost, otkrivajući sudbine ljudi koji su učestvovali u bitkama i njihovim tragičnim krajevima. Projekat „Novo lice Ćele-kule“ nastavlja da istražuje i pruža nove informacije o ovim važnim istorijskim ličnostima i njihovim životima.
