Naučnici sa Univerziteta Tafts i Instituta Rais su nedavno ostvarili značajan napredak u razvoju bioloških „neurorobota“ korišćenjem ćelija afričke žabe. Ova inovacija omogućava ovim biološkim entitetima da pokazuju osnovne oblike „ponašanja“ i električne aktivnosti, što otvara nova vrata u istraživanju regenerativne medicine i terapije za kongenitalne poremećaje. Ova studija je objavljena u uglednom časopisu „Advanced Science“.
Eksperiment je započet 2020. godine, kada su istraživači prvi put stvorili „neurobote“ od ćelija žabe. Ovi entiteti su sposobni da se samostalno kreću, popravljaju oštećenja i okupljaju druge ćelije kako bi formirali nove strukture. U tom procesu, naučnici su uspeli da kreiraju žive entitete koji su, kako ističe naučnik Majkl Levin sa Univerziteta Tafts, „živi od samog početka jer su napravljeni od već postojećih živih ćelija“.
U narednoj fazi istraživanja, tim je dodao neuronske ćelije, što je rezultiralo stvaranjem „neurorobota“. Mikroskopska ispitivanja su pokazala da su ovi entiteti razvili prave osobine nervnog sistema, uključujući aksonalne i dendritske strukture, kao i proteine povezane sa sinapsama. Snimci su potvrdili električnu aktivnost neuronskih ćelija i formiranje primitivnih neuronskih mreža unutar ovih bioloških robota.
Jedna od ključnih karakteristika „neurorobota“ je njihovo ponašanje. Nakon dodavanja neuronskih ćelija, entiteti su pokazali povećanu visinu, aktivnost i složenije obrasce kretanja u poređenju sa ne-neuronskim ksenobotima, što ukazuje na to da su neuronske mreže značajno uticale na njihovo ponašanje. Istraživači su koristili supstancu pentilen tetrazol, poznatu po svojim efektima na moždanu aktivnost, kako bi dokazali da neuronske mreže aktivno utiču na ponašanje ovih bioloških robota.
Dr Hala Futuat, glavna istraživačica u Institutu Rais, naglašava da ova istraživanja pomažu u razumevanju rasta i regeneracije ćelija, što može otvoriti mogućnosti za razvoj novih terapija za kongenitalne poremećaje i regenerativnu medicinu mozga. U ovom kontekstu, dr Futuat je istakla da su neuroroboti pokazali povećanu aktivnost gena vezanih za vid, uključujući one za formiranje sočiva i ćelija mrežnjače. Ovo sugeriše da svetlosni stimulusi mogu izazvati novo ponašanje u ovim entitetima.
Ova otkrića ne samo da pružaju uvid u potencijalne terapije za različite poremećaje, već takođe postavljaju pitanja o etici i budućnosti biotehnologije. Razvoj ovakvih bioloških robota može promeniti način na koji gledamo na interakciju između biologije i tehnologije, kao i na mogućnost kreiranja živih sistema koji mogu imati funkcije slične ljudskim.
U zaključku, istraživanje „neurorobota“ predstavlja značajan korak ka razumevanju kompleksnosti živih sistema i njihovoj primeni u medicini. Ova inovacija može pomoći u razvoju novih metoda za lečenje poremećaja, kao i u istraživanju osnovnih pitanja o biologiji i svesti. Naučnici sa Univerziteta Tafts i Instituta Rais nastavljaju da istražuju potencijale ovih bioloških entiteta, otvarajući tako nove puteve za istraživanje u oblasti biologije, medicine i tehnologije.
