Grupa istaknutih naučnika, među kojima su članovi pet različitih akademija nauka i jedan dobitnik Nobelove nagrade, uputila je apel francuskoj vladi da ponovo razmotri odluku o dodeli izvoznih dozvola aukcijskoj kući Kristi. Ova dozvola se odnosi na prodaju jedne od osam računskih mašina koje je izumeo legendarni francuski matematičar Blez Paskal.
U pismu koje je objavio list Mond, naučnici ističu značaj Paskalove “paskaline” ne samo kao tehnološkog dostignuća, već i kao dela kulturnog nasleđa koje bi trebalo da ostane u Francuskoj. U svom obraćanju, oni naglašavaju da je Paskalov rad oblikovao temelje modernog računanja i matematičke logike, te da bi njegova dostignuća trebala ostati dostupna javnosti i budućim generacijama.
Blez Paskal, koji je živeo u 17. veku, smatra se jednim od pionira u razvoju računarskih mašina. Njegova “paskalina”, prva mehanička kalkulacija, izumljena je 1642. godine, a služila je za obavljanje osnovnih aritmetičkih operacija. Ova naprava predstavlja važan korak u istoriji tehnologije i matematike, i kao takva, ima poseban značaj za francusku naučnu i kulturnu baštinu.
Među potpisnicima apela su i ugledni naučnici poput Barbare Kasen, članice Francuske akademije, i Žan-Fransoa Le Gala, koji je takođe član Francuske akademije nauka. Pored njih, tu je i Igo Diminil-Kopen, nagrađivani matematičar koji je svojim radom doprineo razvoju savremene matematike i nauke.
Ova situacija je izazvala široku raspravu u medijima i među javnošću, jer se postavlja pitanje vrednosti kulturnog nasleđa u kontekstu globalizacije i komercijalizacije. Prodaja istorijskih artefakata na aukcijama često dovodi do rasprava o tome ko ima pravo da odlučuje o sudbini takvih predmeta, kao i o njihovoj ulozi u obrazovanju i istraživanju.
Naučnici su takođe ukazali na to da bi prodaja “paskaline” mogla otvoriti vrata za slične transakcije sa drugim značajnim istorijskim predmetima, što bi moglo dovesti do gubitka važnih delova kulturne baštine. U svetu gde se sve više naglašava značaj očuvanja kulturnog identiteta, ovakvo razmatranje može imati dugoročne posledice.
Francuska vlada je do sada odgovorila na ovaj apel pozivajući se na zakonske okvire koji omogućavaju izvoz ovakvih predmeta pod određenim uslovima. Ipak, naučnici i kulturni radnici smatraju da bi trebalo preispitati te zakone kako bi se obezbedilo da vredni istorijski artefakti ostanu u zemlji porekla i budu dostupni javnosti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Paskalova “paskalina” nije samo alat za računanje, već simbol jednog vremena kada su ideje i inovacije oblikovale svet. Ova mašina predstavlja most između prošlosti i budućnosti, a njen značaj je neprocenjiv, ne samo za Francusku, već i za celokupno ljudsko znanje.
Ovim putem, naučnici pozivaju na stvaranje jačih zakonskih okvira koji će omogućiti zaštitu kulturnog nasleđa i sprečiti njegovu komercijalizaciju na način koji bi mogao ugroziti javni pristup i obrazovanje. Pitanje očuvanja kulturnog nasleđa postaje sve važnije u globalizovanom svetu, gde se vrednosti često mere u finansijskim terminima, a istorijski predmeti gube svoju duhovnu i edukativnu vrednost.
U zaključku, poziv naučnika francuskoj vladi da preispita odluku o izvoznoj dozvoli za “paskalinu” je značajan korak u borbi za očuvanje kulturne baštine. Ova situacija naglašava potrebu da se pronađe ravnoteža između komercijalnih interesa i očuvanja istorije i tradicije, kako bi se obezbedila budućnost ne samo za nauku i tehnologiju, već i za kulturni identitet naroda.
