Naučnici iz Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali proces formiranja amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti. U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, otkriveno je da promene u strukturi peptida amiloid beta 42 (Aβ42) igraju ključnu ulogu u razvoju ove bolesti.
Istraživači su analizirali više od 140.000 varijanti peptida beta-amiloida, proteina koji može formirati fibrile i akumulirati se u mozgu, stvarajući toksične plakove. Ove formacije su od suštinskog značaja za razvoj neurodegenerativnih bolesti, posebno Alchajmerove bolesti. Korišćenjem genomike velikih razmera, genetski modifikovanih ćelija kvasca i mašinskog učenja, naučnici su proučavali kako promene u strukturi peptida utiču na proces agregacije, odnosno lepljenje molekula u fibrile.
Posebna pažnja bila je posvećena prelaznom stanju – kratkoročnoj energetski nestabilnoj fazi koja prethodi formiranju amiloidnih struktura. Ova faza obično se javlja izuzetno retko, a fibrili se ne formiraju. Međutim, naučnici su otkrili da mutacije mogu povećati verovatnoću pojave ovog stanja. Istraživači su stvorili energetsku mapu agregacije koja prikazuje koje mutacije najviše utiču na proces. Utvrđeno je da C-terminalni region peptida, posebno hidrofobni deo gde počinju da se formiraju fibrili, igra ključnu ulogu u pokretanju patološkog procesa.
Ova mapa je prva te vrste koja detaljno opisuje kako mutacije menjaju ponašanje peptida u prelaznom stanju. Naučnici naglašavaju da bi sprečavanje formiranja ovog stanja moglo postati nova strategija za razvoj terapija protiv Alchajmerove bolesti. „Prvi put smo kvantifikovali uticaj desetina hiljada mutacija i formirali kompletnu sliku energetskog pejzaža agregacije beta-amiloida. Ovo otvara put pronalaženju novih pristupa lečenju,“ istakli su autori studije.
Osim toga, međunarodna grupa naučnika iz Kine i Australije nedavno je dokazala da redovna vožnja bicikla može značajno smanjiti rizik od razvoja demencije. Analiza uzorka od 500.000 ljudi pokazala je da vožnja bicikla umesto javnog prevoza ili vožnje automobilom smanjuje šanse za razvoj neurodegenerativnih bolesti za 19 odsto, dok je rizik od Alchajmerove bolesti manji za 22 odsto, a rizik od rane demencije, pre 65. godine, smanjuje se čak do 40 odsto.
Istraživači smatraju da je ovaj efekat rezultat povećanja zapremine hipokampusa, ključnog dela mozga za pamćenje, koji je bolje razvijen kod osoba koje voze bicikl. Analiza podataka iz britanske biobanke tokom perioda od 10 godina pokazala je da vožnja bicikla donosi brojne koristi. Umerena vežba poboljšava protok krvi u mozgu, potreba za planiranjem ruta trenira prostorno razmišljanje, dok svež vazduh zasićuje telo kiseonikom.
Ovi nalazi predstavljaju značajan korak napred u razumevanju mehanizama koji stoje iza Alchajmerove bolesti i pružaju nove mogućnosti za razvoj terapija koje bi mogle pomoći u borbi protiv ove teške neurodegenerativne bolesti. Dok se naučnici i dalje bave istraživanjem uzroka i posledica Alchajmerove bolesti, važnost fizičke aktivnosti, kao što je vožnja bicikla, se naglašava kao ključni faktor u očuvanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od demencije.
U svetlu ovih saznanja, kako se nastavlja istraživanje i razvoj novih terapija, jasno je da je potrebno povezati naučne spoznaje sa svakodnevnim životnim navikama kako bi se poboljšalo opšte zdravlje i dobrobit starijih osoba. Ulaganje u fizičku aktivnost i razumevanje bioloških procesa koji dovode do neurodegenerativnih bolesti može biti ključno za borbu protiv Alchajmerove i drugih sličnih stanja u budućnosti.
