Britanski naučnici su otkrili najveće spajanje dve crne rupe ikada zabeleženo, beležeći gravitacione talase koji su potekli od ovog sudara, udaljenog oko 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Ovi rezultati predstavljeni su na naučnom skupu GR-Amaldi u Glazgovu. Crne rupe, svaka od njih više od 100 puta veća od mase Sunca, su se dugo vrtele jedna oko druge pre nego što su se spojile, formirajući još masivniju crnu rupu.
Ovaj događaj predstavlja najmasovnije spajanje crnih rupa koje je ikada zabeleženo detektorima gravitacionih talasa. Signal je zabeležen kada je pogodio detektore na Zemlji, koji su dovoljno osetljivi da detektuju mikro podrhtavanja u prostor-vremenu, hiljadama puta manja od širine protona. Profesor Mark Hanam, šef Instituta za istraživanje gravitacije na Univerzitetu u Kardifu, izjavio je da su ovi događaji među najnasilnijim u univerzumu, ali da su signali koji stignu do Zemlje najslabiji fenomeni koje možemo izmeriti.
Gravitacioni talasi su izazvali istezanje i stiskanje detektora na deseti deo sekunde, dok je spojena crna rupa prolazila kroz fazu zatvaranja, „zvonila“ pre nego što se smirila. Analiza signala je pokazala da su crne rupe koje su se sudarile imale mase od 103 i 137 puta veću od Sunca, i da su se okretale oko 400.000 puta brže od Zemlje, što je blizu teorijske granice za takve objekte.
Prema rečima Hanama, ovo su najveće mase crnih rupa koje su sa sigurnošću izmerene gravitacionim talasima. Većina crnih rupa nastaje kada velike zvezde ostanu bez nuklearnog goriva i kolabiraju na kraju svog životnog ciklusa. Ovi gusti objekti iskrivljuju prostor i vreme do te mere da stvaraju horizont događaja, granicu unutar koje čak ni svetlost ne može da pobegne.
Naučnici su do sada otkrili oko 300 spajanja crnih rupa iz gravitacionih talasa koje generišu. Do sada je najmasivnije poznato spajanje proizvelo crnu rupu oko 140 puta veću od mase Sunca, dok je najnovije spajanje proizvelo crnu rupu do 265 puta masivniju od Sunca.
Pre nego što su prvi detektori gravitacionih talasa stvoreni 1990-ih, naučnici su mogli da posmatraju univerzum samo kroz elektromagnetno zračenje kao što su vidljiva svetlost, infracrveni i radio talasi. Mark Hanam ističe da kada naučnici posmatraju univerzum na drugačiji način, često otkriju stvari koje nisu očekivali, što može značajno transformisati njihovu sliku o univerzumu.
Ova otkrića predstavljaju prekretnicu u razumevanju crnih rupa i njihovog ponašanja, kao i u proučavanju gravitacionih talasa. Sa razvojem tehnologije, naučnici su u mogućnosti da detektuju i analiziraju događaje u univerzumu koji su do sada bili neprimetni. Ova istraživanja ne samo da proširuju naše znanje o crnim rupama, već i o samim gravitacionim talasima i njihovom uticaju na prostor-vreme.
U kontekstu ovih otkrića, važno je napomenuti da su crne rupe ključni deo naše galaksije i univerzuma u celini. Njihova masivnost i gravitacija utiču na okolne objekte, a njihovo proučavanje može otkriti više o evoluciji galaksija i strukturi svemira. Dok se tehnologija nastavlja razvijati, istraživači se nadaju da će otkriti još više o ovim misterioznim objektima i njihovom mestu u univerzumu.
