Istraživanja iz Kembridža ukazuju na značajne promene u strukturi mozga kod žena u postmenopauzi, što može imati duboke posledice po njihovo mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Naučnici su otkrili da su žene u ovoj fazi života doživele smanjenje obima sive mase u ključnim delovima mozga, uključujući hipokampus i entorinalni korteks. Ove regije su od suštinskog značaja za procese kao što su pamćenje, regulacija emocija i pažnja, a često su pogođene u ranim fazama Alchajmerove bolesti.
Osim smanjenja sive mase, mnoge žene su izveštavale o povećanju simptoma anksioznosti, depresije i problema sa spavanjem. Ovi rezultati sugerišu složen uticaj hormonalnih promena na mozak. Iako hormonska nadoknadna terapija (HRT) nije pokazala sposobnost da spreči strukturalne promene, primetno je da je povezana sa usporavanjem pada brzine reakcija, što može ukazivati na to da terapija delimično ublažava kognitivne promene.
Menopauza se smatra periodom kada dolazi do smanjenja sive mase u ključnim regijama mozga, kao što su hipokampus, entorinalni korteks i anteriorni cingulatni korteks. Ove regije su povezane sa učenjem, pamćenjem i donošenjem odluka. Smanjenje sive mase u ovim delovima može objasniti zašto neke žene nakon menopauze doživljavaju osećaj „zamagljenog uma“ ili slabije pamćenje svakodnevnih informacija. Iako memorija ne bude potpuno narušena, brzina obrade i fokus mogu biti ugroženi.
Iako mnoge žene koriste HRT kako bi ublažile simptome menopauze, nova istraživanja pokazuju da ova terapija ne sprečava strukturne promene u mozgu. Međutim, žene koje su koristile HRT su pokazale sporiji pad brzine reakcija u određenim zadacima. Istraživači takođe primećuju da su žene na HRT imale veće psihičke simptome, uključujući anksioznost i depresiju, što ukazuje na to da je HRT individualna odluka koja zahteva pažljivo praćenje i razmatranje.
Nalazi ukazuju na to da hormonske promene ne utiču samo na fizičke simptome, već mogu značajno preoblikovati strukturu mozga i mentalno zdravlje. S obzirom na to da žene obolevaju od demencije gotovo dvostruko češće od muškaraca, ovo istraživanje otvara nove pravce za razumevanje bioloških uzroka tog trenda i potencijalne strategije prevencije u budućnosti.
Stručnjaci pozivaju na veću pažnju i senzibilizaciju zdravstvenih sistema i društva u celini, kako bi menopauza bila shvaćena kao važan period u životu žene koji zahteva podršku u fizičkom, mentalnom i kognitivnom smislu. Ovaj period često se poklapa sa aktivnim radnim i životnim fazama, kada žene i dalje žele da učestvuju u društvenim i profesionalnim aktivnostima.
U zaključku, istraživanja iz Kembridža pružaju važne uvide u to kako menopauza utiče na mozak i mentalno zdravlje žena. Smanjenje sive mase, povećana anksioznost i depresija, kao i uticaj HRT-a, sve su to faktori koje je potrebno uzeti u obzir prilikom pružanja podrške ženama tokom ovog važnog životnog perioda. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razumelo kako najbolje pomoći ženama da se nose sa ovim promenama i osiguraju kvalitetan život tokom i nakon menopauze.
