Nagrađena fotografija iz 2024. godine prikazuje jedinstveni naučni poduhvat u kojem istraživači pomažu jatu ptica da nauči migracionu rutu ka Španiji. Ovaj važan projekat sprovodi austrijska naučna grupa Waldrappteam koja se bavi očuvanjem ćelavog ibisa (Geronticus eremita), jedne od najugroženijih ptičjih vrsta na svetu. Tokom projekta, naučnici su leteli 2.600 kilometara zajedno sa pticama u paraglajderu, prateći ih i usmeravajući na njihovom putu.
Ćelavi ibis, koji je nekada bio migratorna vrsta u Evropi, nestao je pre više od 400 godina. Zbog gubitka migracionog instinkta, naučnici su odlučili da pomognu ovim pticama da ponovo uspostave prirodnu migracionu rutu. Ptice se uzgajaju u Nemačkoj, gde se podučavaju migraciji ka jugu, što je ključno za njihovo preživljavanje tokom zime.
U ovom procesu, ptice se vezuju za svoje „usvojene roditelje“, odnosno istraživače koji ih odgajaju i sa kojima razvijaju snažnu socijalnu vezu. Ova veza je od suštinskog značaja jer ih navodi da prate letelicu tokom migracije i uče rutu kroz zajednički let. Tokom putovanja, jato ptica je pratilo paraglajder koji je bio vođen signalima i glasovnim uputstvima istraživača.
Završna faza migracije trajala je oko pedeset dana, a nagrađena fotografija prikazuje 36 ptica iznad polja u Andaluziji, na jugu Španije. Fotografiju je snimio Gunar Hartman, a ptice su se izlegle u aprilu u austrijskom mestu Rozeh. Nakon toga, provele su tri meseca u Bavarskoj kako bi naučile da prate letelicu. Hartman opisuje trenutak kada je snimio fotografiju kao hladno jutro, kada je motivacija ptica bila slabija nego ranije.
Cilj istraživanja je uspostavljanje stabilne migracione rute koju će ptice moći da prate bez ljudske pomoći kroz naredne generacije. Kroz ovaj proces, naučnici se nadaju da će obnoviti prirodnu migracionu tradiciju koja je nekada postojala u Evropi. U prirodnim uslovima, ptice bi tokom jeseni letele ka jugu preko Alpa do toplijih područja Italije, ali su klimatske promene otežale ovaj put, preusmerivši rutu ka Španiji, gde su uslovi za preživljavanje povoljniji.
Istraživači ističu da ovaj poduhvat nije bez rizika. Loše vremenske prilike i sudari sa električnim vodovima prethodnih godina doveli su do povreda nekih ptica. Ove godine izleglo se 32 jedinke, a obuka za praćenje letelica počinje u julu. Hartmanova fotografija osvojila je prvo mesto na takmičenju „Scientist at Work 2026“, u konkurenciji više od 220 radova iz celog sveta.
Ceo proces obuke i migracije bio je emotivno intenzivan i ostavio je snažan utisak na sve učesnike projekta. Hartman naglašava da su ptice razvile izuzetno jaku vezu sa svojim hraniteljima, što im omogućava da ih prate na velikim udaljenostima. Ova veza je ključna za uspeh projekta, jer pomaže pticama da razviju potrebne veštine za samostalan život.
U svetlu ovih napora, očuvanje ćelavog ibisa postaje ne samo pitanje biološke raznolikosti, već i pitanje etičkog odnosa ljudi prema prirodi. Ovaj projekat naglašava važnost naučnih istraživanja i inovacija u očuvanju ugroženih vrsta. Pored toga, on nas podseća na to koliko je važno delovati na očuvanju prirodnog sveta, posebno u vremenu kada su klimatske promene ozbiljna pretnja za mnoge vrste.
Zahvaljujući ovim naporima, postoji nada da će sledeće generacije ćelavih ibisa ponovo uspostaviti migracione rute koje su nekada bile deo njihovog prirodnog ponašanja. Ova priča o saradnji između nauke i prirode pruža inspiraciju za buduće projekte očuvanja, pokazujući da uz posvećenost i inovaciju, možemo napraviti razliku u očuvanju našeg okruženja.
