Komandant holandskih oružanih snaga, Ono Ajhelshajm, upozorio je na mogućnost eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope oko Grenlanda, što bi moglo da dovede do razbijanja NATO saveza. U intervjuu za NOS, Ajhelshajm je naglasio da bi takav scenario išao na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a da bi ostale zemlje mogle da počnu da sumnjaju u stabilnost NATO-a. Ovaj razvoj događaja smatra „najgorim scenarijom koji se može zamisliti“.
Vršilac dužnosti holandskog ministra spoljnih poslova, David van Vil, izjavio je da je holandski kabinet u „bliskom kontaktu“ sa Evropskom komisijom u vezi s odgovorom na Trampov plan o uvođenju carina na holandsku robu. Tramp je zapretio da će od 1. februara uvesti carinu od deset odsto na svu robu iz Holandije, a ukoliko ne dođe do promene, carina bi mogla da naraste na 25 odsto u junu ukoliko Grenland ne pređe pod kontrolu SAD.
Van Vil je primetio Trampovu najavu, ali nije jasno osudio predstojeće carine, već se pozvao na predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen, koja je upozorila da carine „podrivaju odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope“ i da bi mogle izazvati „opasnu spiralu pada“. Van Vil je naglasio da je holandski vojni doprinos Grenlandu odbrambene prirode i da su vojne aktivnosti usmerene na povećanje bezbednosti u arktičkom regionu.
U međuvremenu, vršilac dužnosti holandskog ministra odbrane, Ruben Brekelmans, izjavio je da Holandija šalje dva vojnika na Grenland kao deo misije koja se koordinira iz Kopenhagena. Ova odluka dolazi u trenutku kada se tenzije između SAD i Evrope povećavaju, a posebno u svetlu Trampovih najava o preuzimanju kontrole nad Grenlandom, koji je autonomna danska teritorija.
Lider parlamentarne stranke GroenLinks-PvdA, Džesi Klaver, istakao je da Evropa mora da postavi jasnu liniju u odnosu na Trampove provokacije. On je naglasio da „ugađanje i laskanje“ ne funkcionišu i da takvo ponašanje zahteva brz, jedinstven i snažan odgovor. Klaver je takođe naglasio da je važno da Evropa pokaže jedinstvo i odlučnost u suočavanju sa pretnjama koje dolaze iz Vašingtona.
Trampova pretnja o carinama i njegov pokušaj da preuzme Grenland izazvali su veliku zabrinutost među evropskim liderima. Oni strahuju da bi ovakvi potezi mogli destabilizovati već krhke odnose između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja. Evropska komisija je već pokrenula razgovore o potencijalnim odgovorima na Trampove akcije, a mnogi analitičari smatraju da bi odgovor mogao uključivati zajedničke sankcije ili druge mere protiv SAD.
Grenland, kao najveće ostrvo na svetu, ima značajan strateški i ekonomski potencijal, zbog svojih prirodnih resursa i geografske pozicije. Osim toga, arktički region postaje sve važniji zbog klimatskih promena i otvaranja novih pomorskih ruta. U tom kontekstu, kontrola nad Grenlandom postaje predmet geopolitičke borbe između velikih sila, uključujući SAD, Rusiju i Kinu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da međunarodna zajednica mora ostati ujedinjena i da ne sme dozvoliti da se situacija dodatno pogorša. NATO, kao vojni savez, igra ključnu ulogu u održavanju stabilnosti u Evropi i svetu, a njegovo slabljenje bi moglo imati dalekosežne posledice po globalnu bezbednost.
Sve oči su uprte ka budućim događajima, jer će odluke koje se donesu u narednim nedeljama i mesecima oblikovati ne samo sudbinu Grenlanda, već i odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u celini. U ovom trenutku, jedinstvo i odlučnost evropskih zemalja su ključni za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
