Saveznici NATO su na samitu u Hagu dogovorili značajno povećanje izdvajanja za odbranu do 2035. godine, postavljajući novi kolektivni cilj od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova odluka je deo zajedničke deklaracije koja je usvojena tokom sastanka, a u kojoj se naglašava potreba za jačanjem odbrambenih kapaciteta zbog sve ozbiljnijih bezbednosnih pretnji.
Prema dokumentu, najmanje 3,5 odsto BDP-a biće usmereno na osnovne odbrambene potrebe, dok će dodatnih do 1,5 odsto biti namenjeno bezbednosnim troškovima, uključujući zaštitu kritične infrastrukture i jačanje industrijske odbrambene osnove saveza, kako prenosi Rojters. Ove investicije su, kako su istakli lideri, neophodne za odgovor na „duboke bezbednosne pretnje“, a posebno se ukazuje na dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti, kao i kontinuirani rizik od terorizma.
Napredak u ispunjavanju novih ciljeva biće revidiran 2029. godine, što ukazuje na ozbiljnost i obavezanost članica NATO da se prilagode novim bezbednosnim izazovima. U deklaraciji je ponovo potvrđena posvećenost kolektivnoj odbrani iz Člana 5 NATO povelje, koji definiše da je „napad na jednog članicu napad na sve“. Ipak, u ovom dokumentu izostavljeno je pominjanje eventualnog članstva Ukrajine u Alijansi, što je ranije bilo deo sličnih dokumenata.
Pored toga, saveznici su naglasili da ostaju posvećeni podršci Kijevu kroz „trajne suverene obaveze“. Ova podrška dolazi u trenutku kada se Ukrajina suočava sa ozbiljnim izazovima i potrebama za jačanjem svojih odbrambenih kapaciteta.
Britanski premijer Kir Starmer je na samitu izjavio da će Velika Britanija ispuniti cilj NATO o izdvajanju pet odsto BDP za troškove odbrane do 2035. godine. Starmer je naglasio da Velika Britanija mora da se „snalazi u ovoj eri radikalne neizvesnosti“ i upozorio da zemlja mora biti spremna na mogućnost rata na sopstvenoj teritoriji. Ove izjave dodatno oslikavaju ozbiljnost trenutne situacije i potrebu za proaktivnim pristupom u oblasti nacionalne bezbednosti.
U svetlu ovih događaja, članice NATO-a se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze tradicionalne vojne pretnje. Globalna geopolitička situacija, sa rastućim tenzijama između velikih sila, zahteva od NATO-a da se prilagodi novim realnostima. Saveznici su svesni da je potrebno modernizovati svoje odbrambene strategije i povećati investicije u tehnologije koje će osigurati zaštitu protiv savremenih pretnji.
Ovaj samit u Hagu je još jedan korak ka jačanju jedinstva i saradnje među članicama NATO-a. Odluke koje su donete su od suštinske važnosti za budućnost Alijanse i njen odgovor na sve složenije bezbednosne izazove. U svetlu ovih promena, očekuje se da će članice NATO-a nastaviti da rade na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost u evroatlantskom regionu.
U zaključku, povećanje izdvajanja za odbranu do 2035. godine predstavlja značajan korak u prilagođavanju NATO-a savremenim bezbednosnim izazovima. Ova inicijativa, koja se fokusira na kolektivnu odbranu i podršku zemljama kao što je Ukrajina, ukazuje na odlučnost saveznika da očuvaju mir i stabilnost u regionu suočenom s brojnim pretnjama. Ovaj pristup odražava rastuću svest o potrebi za zajedničkim naporima u očuvanju bezbednosti i odbrane.
