Vašington – Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) je reagovala na nedavne komentare rijaliti zvezde Kim Kardašijan, koja je tokom emitovanja poslednje epizode rijaliti šoua „Kardašijanovi“ izrazila sumnju u istinitost misije Apolo 11, koja se odigrala 1969. godine. Tokom ove misije, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin postali su prvi ljudi koji su kročili na Mesec, a njihovo sletanje je bilo jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji svemirskih istraživanja.
U ovoj epizodi, Kardašijan je svojoj prijateljici Sari Polson izjavila da sumnja u to da se sletanje na Mesec „nije dogodilo“. Ova izjava je izazvala reakciju iz NASA-e, a vršilac dužnosti direktora Šon Dafi je putem društvenih mreža odgovorio: „Da, bili smo na Mesecu ranije… šest puta.“ Ovim je Dafi jasno stavio do znanja da je misija Apolo 11, kao i druge misije koje su usledile, bila stvarna i da su astronauti zaista posetili Mesec.
Misija Apolo 11 je započela 16. jula 1969. godine, kada je raketa Saturn V lansirana iz svemirske stanice Kenedi na Floridi. Nakon putovanja koje je trajalo oko četiri dana, 20. jula, lunarni modul „Eagle“ sleteo je na površinu Meseca. Nil Armstrong je prvi izašao iz modula i izgovorio poznatu rečenicu: „To je mali korak za čoveka, ali ogroman skok za čovečanstvo.“ Njegov kolega, Baz Oldrin, pridružio mu se ubrzo nakon toga, a zajedno su proveli oko dva i po sata na Mesečevoj površini, sakupljajući uzorke i obavljajući različite eksperimente.
Tokom misije Apolo 11, astronauti su doneli nazad na Zemlju oko 47.5 kilograma lunarnih uzoraka, koji su kasnije detaljno analizirani. Ova misija nije bila jedina koja je posetila Mesec; ukupno je bilo šest misija koje su sletele na Mesečevu površinu između 1969. i 1972. godine, uključujući i misije Apolo 12, 14, 15, 16 i 17. Svaka od ovih misija je doprinela našem razumevanju Meseca i njegovog geološkog sastava.
Uprkos ovim istorijskim dostignućima, teorije zavere su se pojavile i nastavile da postoje, a često su ih promovisale javne ličnosti. Kardašijan je samo najnoviji primer, ali njeni komentari dolaze u vreme kada je NASA planirala nova istraživanja Meseca kroz program Artemis, koji ima za cilj da vrati ljude na Mesec do 2024. godine. Ovaj program takođe ima ambiciju da istraži mogućnosti za dugoročno ljudsko prisustvo na Mesecu i eventualno pripremi put za misije na Mars.
NASA je već nekoliko godina u procesu razvoja novih tehnologija i raketa koje će omogućiti realizaciju ovog ambicioznog plana. Program Artemis se oslanja na raketu SLS (Space Launch System), koja je trenutno u fazi testiranja i koja će biti sposobna da nosi astronaute do Meseca i dalje. U okviru ovog programa, NASA planira slanje prve žene i sledećeg muškarca na Mesec, čime će se obeležiti nova era svemirskih istraživanja.
U međuvremenu, izjava Kim Kardašijan podseća nas na važnost obrazovanja i javnog razumevanja nauke. Dok se sumnje u istorijske događaje, poput sletanja na Mesec, mogu činiti nevino, one mogu imati šire posledice na percepciju nauke u društvu. NASA i slične organizacije nastavljaju da se bore protiv dezinformacija i teorija zavere, pružajući dokaze i izvore koji potvrđuju njihovu misiju.
S obzirom na značaj svemirskih misija i istraživanja, važno je da javnost ima pristup tačnim informacijama. NASA se nada da će kroz svoje edukativne programe i društvene mreže inspirisati nove generacije naučnika i inženjera, kao i podstaknuti javnu diskusiju o budućnosti istraživanja svemira.
