Praznik Sretenje, koji se obeležava 15. februara, u narodu je poznat kao dan kada se susreću zima i proleće. Ovaj trenutak prelomnog značaja ne samo da predskazuje kakvo će vreme biti, već nosi sa sobom i brojna narodne običaje i verovanja. Prema etnologu Saši Srećkoviću, koji je razgovarao sa novinarima Blica, naziv Sretenje dolazi od reči „sresti“, što simbolizuje susret.
U crkvenom kontekstu, Sretenje obeležava susret Isusa Hrista sa pravednim starcem Simeonom u jerusalimskom hramu. Ovaj događaj simbolizuje spajanje Starog i Novog zaveta. U narodnom tumačenju, Sretenje predstavlja dan kada se odlučuje da li će zima još potrajati ili će proleće uskoro doći.
Jedno od najznačajnijih verovanja vezanih za ovaj praznik tiče se ljubavnog života neudatih devojaka. Naime, smatralo se da prvi čovek koga devojka sretne ujutro ima proročki karakter. Ako je to mladić, verovalo se da će se uskoro udati; ako sretne starijeg čoveka, udovca ili ženu, to se tumačilo kao nagoveštaj prepreka u ljubavi. Ova običaja korene imaju u starim paganskim verovanjima o sudbinskim nagoveštajima na prelaznim danima u godini, a Sretenje se smatralo posebno pogodnim za proricanje.
Tokom Sretenja, tradicionalno se pale sveće. Ove sveće se pale u crkvi i domovima kao simbol Hrista, koji je prema jevanđelju nazvan svetlošću da obasja narode. U narodnoj tradiciji, sretenjske sveće čuvaju se tokom godine i pale se u trenucima nevremena, bolesti ili porodičnih nevolja, jer se veruje da donose zaštitu, mir i blagoslov domu.
Osim što se Sretenje smatra praznikom ljubavi i susreta, postoji i narodno verovanje vezano za vremensku prognozu. Srećković objašnjava da se verovalo da medved izlazi iz pećine na Sretenje da vidi svoju senku. Ako je sunčano i medved ugleda senku, vraća se u pećinu, što ukazuje na to da zima još traje; oblačno vreme, s druge strane, znači da se proleće približava. Ovo verovanje ima sličnosti u drugim evropskim tradicijama.
Pored toga, Sretenje se smatra danom kada se sreću vetrovi. Iz tog razloga, ljudi su obraćali pažnju na pravac i jačinu vetra, smatrajući ih znakom kakva će godina biti. U nekim delovima Srbije, izbegavali su teške poslove na ovaj dan, jer se Sretenje smatralo velikim i prelomnim danom u godini. Sve što se tog dana započne imalo je poseban značaj, pa je bilo važno da dan protekne u miru i slozi.
U savremenom društvu, Sretenje i dalje zadržava svoje tradicionalne vrednosti i običaje, a mnogi ljudi se okupljaju sa porodicama i prijateljima kako bi proslavili ovaj značajan dan. U vreme kada su prirodni ciklusi sve više ugroženi, Sretenje postaje podsećanje na važnost povezanosti sa prirodom i njenim promenama.
Na ovaj način, praznik Sretenje ne samo da nas podseća na duhovne i kulturne aspekte naših predaka, već nas i motiviše da očuvamo tradicije i običaje koji su nam ostavljeni u nasleđe. U svetu koji se brzo menja, Sretenje ostaje simbol trajanja, nade i ljubavi, pozivajući nas da se susretnemo sa svojim bližnjima i prirodom oko nas.
