NBS je dobila upozorenje o mogućnosti tzv. sekundarnih sankcija koje se odnose na Naftnu industriju Srbije (NIS), potvrdila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. Ova informacija je objavljena tokom predstavljanja izveštaja o inflaciji, gde je guvernerka naglasila ozbiljnost situacije.
Prema rečima Tabaković, upozorenje je stiglo zbog saradnje NBS sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. „Dobili smo upozorenje da kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama, to za nas jeste ozbiljno upozorenje“, izjavila je Tabaković. Iako je upozorenje stiglo u vreme kada je deo administracije američkog OFAC-a bio u blokadi rada, NBS nije mogla da dobije precizno objašnjenje o tome šta bi sve te sekundarne sankcije obuhvatile.
„Nažalost, nismo mogli da dobijemo preciznije objašnjenje, ali ozbiljno shvatamo to upozorenje. Nadam se da ih neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja“, dodala je Tabaković, ističući ozbiljnost situacije.
Američke sankcije su na snazi već 42 dana, a ova sedmica se pokazuje kao ključna za opstanak zemlje i kompanije NIS. U vladi Srbije se nastavljaju svakodnevne konsultacije kako bi se razmotrila situacija i potencijalni odgovori na izazove koje donose sankcije.
Kompanija NIS je 18. novembra podnela novi zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD, tražeći posebnu licencu za nesmetano poslovanje. Ovaj zahtev je od suštinske važnosti za održavanje operacija NIS-a, a uspeh u dobijanju licence mogao bi značajno uticati na poslovanje kompanije u narednom periodu.
U međuvremenu, ekonomski analitičari naglašavaju da bi sekundarne sankcije mogle imati dalekosežne posledice ne samo za NIS, već i za celu ekonomiju Srbije. Sekundarne sankcije su mehanizam koji omogućava Sjedinjenim Američkim Državama da sankcionišu strane entitete koji sarađuju sa kompanijama ili osobama pod njihovim sankcijama. To može značiti da bi bilo koji poslovni partner, banke ili kompanije koje posluju sa NIS-om mogli takođe biti izloženi sankcijama, što bi dodatno otežalo poslovanje.
S obzirom na to da je NIS značajan igrač na tržištu energenata u Srbiji, situacija sa sankcijama može dovesti do povećanja cena energenata, što bi se negativno odrazilo na domaćinstva i privredu. U tom kontekstu, vlada Srbije razmatra različite strategije kako bi se ublažile potencijalne posledice sankcija.
U poslednjih nekoliko meseci, Srbija se suočila sa brojnim izazovima u pogledu energetske stabilnosti, a sankcije prema NIS-u samo bi dodatno pogoršale situaciju. Vlasti su svesne mogućih reperkusija i nastoje da pronađu rešenja kako bi zaštitile ekonomiju i građane.
U zaključku, situacija oko NIS-a i mogućih sekundarnih sankcija ostaje neizvesna. Narodna banka Srbije i vlada će i dalje pratiti razvoj događaja, a sve oči su uprte u odgovore američkih vlasti na zahteve NIS-a. Samo vreme će pokazati kakve će posledice imati ova kriza na energetsku stabilnost Srbije i njen ekonomski razvoj. U međuvremenu, javnost očekuje transparentne informacije i strategije kako bi se što bolje uhvatili u koštac sa ovom teškom situacijom.
