Kada preduzeća završe svoje poslovanje, bilo da je to putem likvidacije, stečaja ili prestanka rada, njihovi vlasnici i zaposleni često ostaju bez izvora prihoda. Međutim, postoji mogućnost da preduzetnici i osnivači firmi dobiju novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), pod uslovom da ispunjavaju određene kriterijume.
Osnovni kriterijum za ostvarivanje prava na naknadu je staž osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Osobe koje su uplaćivale doprinose najmanje 12 meseci bez prekida ili ukupno 18 meseci sa prekidima mogu podneti zahtev za naknadu. Ovaj uslov važi i za zaposlene, kao i za vlasnike preduzeća, a ključno je da su doprinosi plaćani redovno.
Preduzetnici koji zatvore svoje radnje takođe mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu, ali moraju ispuniti uslove vezane za staž osiguranja i prijaviti se NSZ-u u roku od 30 dana od prestanka rada. Prema rečima advokata Dragane Lazić, važno je da se preduzetnici pridržavaju ovih pravila kako bi ostvarili svoja prava.
Važno je napomenuti da pravo na naknadu ne obuhvata samo radnike kod poslodavaca. Vlasnici firmi mogu ostvariti ovo pravo, ali samo ako su imali zaključen ugovor o radu i primali platu u svom preduzeću. To znači da samo vlasništvo nad firmom ne garantuje status zaposlenog, zbog čega mnogi osnivači ne ispunjavaju uslove za naknadu.
Nažalost, paušalno oporezovani preduzetnici, poznati kao paušalci, nemaju pravo na ovu vrstu pomoći. Takođe, oni koji dobrovoljno zatvore firmu ne mogu ostvariti naknadu ako ne ispunjavaju zakonske uslove. Privremeni prekid rada ili pad prihoda ne predstavljaju dovoljan razlog za ostvarivanje prava na naknadu – nezaposlenost mora biti rezultat prestanka rada poslodavca ili gašenja delatnosti.
Osobe kao što su samostalni umetnici, sveštenici i oni koji ostvaruju prihode po osnovu ugovorenih naknada, kao i zaposleni u stranim kompanijama bez predstavništva u Srbiji, takođe su izuzeti iz ovog sistema. Pravo na naknadu je strogo vezano za jasno definisan status osiguranika u sistemu obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Nije moguće otvoriti preduzetničku radnju, raditi kratko vreme i zatvoriti je samo radi ostvarivanja naknade. Neophodno je imati najmanje 12 meseci neprekidnog rada uz redovno plaćene doprinose. Visina naknade zavisi od trajanja osiguranja i prethodnih primanja.
Dužina isplate naknade određuje se prema ukupnom stažu. Osobe sa stažom od jedne do pet godina imaju pravo na naknadu u trajanju od tri meseca, dok oni sa stažom od pet do 15 godina mogu primati naknadu šest meseci. Oni sa stažom od 15 do 25 godina imaju pravo na devet meseci naknade, dok osobe sa više od 25 godina staža mogu primati naknadu 12 meseci.
Naknada se finansira iz doprinosa zaposlenih, koji mesečno izdvajaju 0,75% bruto zarade za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Od 2019. godine, poslodavci više nemaju obavezu plaćanja ovog doprinosa. Iznos naknade se usklađuje jednom godišnje prema stopi inflacije. Minimalna bruto naknada iznosi 33.745 dinara, dok maksimalna iznosi 78.226 dinara, a konačan iznos zavisi od visine prethodne zarade i dužine staža.
Da bi se ostvarilo pravo na naknadu, potrebno je podneti ličnu kartu i dokaz o stručnoj spremi, kao i rešenje nadležnog privrednog suda o otvaranju stečaja ili rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzeća. Takođe, potrebni su dokazi o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO, kao i potvrde o posebnim vrstama staža.
Osobe kojima do ispunjenja uslova za penziju nedostaje do dve godine moraju takođe priložiti dokaz iz matične evidencije RF PIO kako bi se precizno utvrdilo pravo na novčanu naknadu. Ova procedura postavlja jasne zahteve i obaveze za sve koji žele da ostvare svoja prava nakon zatvaranja preduzeća.
