U junu 2025. godine, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je prosečna zarada po delatnostima zabeležena u sektoru informisanja i telekomunikacija iznosila 326.580 dinara. Ovaj podatak predstavlja značajan porast u odnosu na isti mesec prošle godine kada je prosečna zarada u ovom sektoru iznosila 307.228 dinara. Ova informacija jasno ukazuje na trend rasta zarada u sektoru koji se bavi modernim tehnologijama i komunikacijama, što je često povezano sa inovacijama i digitalizacijom.
Sektori koji slede sektor informisanja i telekomunikacija po visini prosečnih zarada su finansijske delatnosti i delatnost osiguranja sa prosečnom zaradom od 222.550 dinara, kao i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti sa prosečnom zaradom od 188.600 dinara. Ovi podaci ukazuju na to da su sektori koji se bave finansijama i stručnim uslugama takođe veoma profitabilni i pružaju dobre mogućnosti za zapošljavanje.
S druge strane, sektor usluga smeštaja i ishrane beleži najmanju prosečnu zaradu sa iznosom od 90.112 dinara. Ipak, ovo predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je prosečna zarada u ovom sektoru iznosila 79.526 dinara. Ovaj trend može biti rezultat postepene adaptacije industrije na nove okolnosti, uključujući povećanje troškova života i uslova rada.
Pored podataka o prosečnim zaradama, RZS je takođe izneo informacije o ukupnoj registrovanoj zaposlenosti. U junu 2025. godine, zabeležen je pad od 14.894 lica u ukupnoj zaposlenosti u poređenju sa prethodnim mesecom. Ovaj pad je uglavnom rezultat smanjenja broja zaposlenih kod pravnih lica, gde je registrovan gubitak od 10.829 lica, dok je kod preduzetnika zabeležen porast od 1.080 lica. Ovi podaci sugerišu da su veće kompanije suočene sa izazovima koji mogu dovesti do smanjenja broja zaposlenih, dok manji preduzetnici mogu pružati stabilnije mogućnosti zapošljavanja.
Prosečna bruto zarada za jun 2025. godine iznosila je 147.947 dinara, dok je prosečna neto zarada, nakon odbitka poreza i doprinosa, iznosila 107.075 dinara. Ovi brojevi ukazuju na to da zaposlenici i dalje dobijaju značajne iznose, ali je važno napomenuti da su troškovi života u Srbiji u porastu, što može uticati na stvarnu kupovnu moć građana.
U drugom kvartalu 2025. godine, RZS je izneo podatke o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovo ukazuje na stabilan ekonomski rast, a najznačajniji rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama od 3%, kao i u sektoru informisanja i komunikacija od 5,9%. Ovi podaci ukazuju na to da su sektori koji se bave infrastrukturom i tehnologijom ključni za ekonomski razvoj Srbije.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da iako postoje izazovi u zapošljavanju i razlike u visini zarada među sektorima, opšti trendovi ukazuju na rast i prilagodljivost tržišta rada. Sektor informisanja i telekomunikacija i dalje prednjači, dok sektori poput ugostiteljstva i usluga smeštaja nastavljaju da se bore sa izazovima koje donosi tržišna dinamika i promena u potražnji. Ova situacija može predstavljati priliku za dalji razvoj inovacija i digitalizaciju u mnogim industrijama, čime bi se moglo poboljšati i opšte stanje na tržištu rada.
