Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, izjavio je da je situacija na univerzitetima u Srbiji u velikoj meri poboljšana, posebno nakon što je započeta nadoknada nastave na brojnim fakultetima. Petrov je naglasio da je to od vitalnog značaja i dodao da se, u skladu sa tom nadoknadom, obezbeđuju i odgovarajuće naknade za rad nastavnog osoblja.
U razgovoru za televiziju K1, Petrov je komentarisao i situaciju sa nekim fakultetima koji se i dalje protive onlajn nastavi. On je istakao da se radi o oko 10 procenata visokoškolskih ustanova koje ne funkcionišu, što predstavlja ozbiljan problem. Prema njegovim rečima, tim fakultetima ne bi trebalo dozvoliti organizovanje prijemnih ispita i upis novih studenata, jer ne ispunjavaju zakonske obaveze koje imaju prema studentima i društvu.
Petrov je takođe odgovorio na pitanje o tome gde drži konsultacije sa studentima. On je naglasio da konsultacije obavlja u svom kabinetu u zgradi Pravnog fakulteta i da nema problema sa ulaskom na fakultet, što ukazuje na to da su određene institucije već uspostavile normalne radne uslove.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se visoko obrazovanje u Srbiji suočava sa brojnim izazovima, među kojima su i prilagođavanje na nove načine nastave i osiguranje kvaliteta obrazovanja. Petrov je pozvao na odgovornost svih fakulteta da se prilagode trenutnoj situaciji i obezbede kontinuitet nastave i podršku studentima.
Osim toga, profesor je istakao značaj digitalizacije obrazovanja, koja je postala neophodna u svetlu globalne pandemije. On smatra da bi fakulteti trebali da razmotre mogućnosti za unapređenje svojih online platformi kako bi se poboljšalo iskustvo učenja za studente koji su prisiljeni da pohađaju nastavu na daljinu.
Petrov je takođe ukazao na to da visoko obrazovanje ne smije da se ograničava samo na tradicionalne metode predavanja, već da treba da se istraže i nove forme nastave koje bi mogle biti efikasne u savremenim okolnostima. Takve promene bi mogle uključivati interaktivne online kurseve, video predavanja i druge digitalne resurse koji bi olakšali pristup znanju studentima.
Kao deo reformi u visokom obrazovanju, Petrov je predložio da se poveća saradnja između fakulteta i industrije, kako bi se obezbedilo da programi obrazovanja odgovaraju potrebama tržišta rada. On je istakao da je važno da studenti dobiju znanja i veštine koje će im pomoći da se uspešno uključe u profesionalni svet nakon završetka studija.
Na kraju, profesor Petrov je naglasio da je neophodno da svi učesnici u visokom obrazovanju rade zajedno na stvaranju boljih uslova za studente, što podrazumeva i unapređenje infrastrukture, kao i podršku nastavnicima u njihovom radu. On je pozvao sve fakultete da preispitaju svoje pristupe i učine sve što je potrebno kako bi osigurali kvalitetno obrazovanje za sve studente, bez obzira na trenutne izazove.
Ova situacija na univerzitetima u Srbiji osvetljava šire probleme u visokom obrazovanju i ukazuje na potrebu za reformama koje će omogućiti da se studenti bolje pripreme za izazove budućnosti. Petrovova izjava može poslužiti kao podsticaj za raspravu o budućnosti obrazovanja u Srbiji i potrebnim koracima ka njegovom unapređenju.
