U Srbiji je u prvom polugodištu 2025. godine zabeležen značajan rast cena nekretnina, posebno u Beogradu. Najskuplji stan prodat je na lokaciji „Beograd na vodi“ po ceni od 9.805 evra po kvadratnom metru, a ukupna vrednost tržišta nepokretnosti dostigla je 3,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 11,9 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine, prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Na „Beogradu na vodi“ je prodato i najskuplje stambeno mesto, a kupac je za stan izdvojio 1,8 miliona evra. U istoj opštini, najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu po ceni od 3,8 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Kada govorimo o poslovnim prostorima, najviša cena po kvadratu dostigla je 5.648 evra u Beogradu, dok je najskuplji poslovni prostor prodat u Kragujevcu za 2,4 miliona evra. U prvih šest meseci 2025. godine, najskuplje poljoprivredno zemljište prodato je za 1,2 miliona evra na teritoriji opštine Kula.
U ovom periodu, zabeleženo je 60.964 kupoprodajnih ugovora, što je blago povećanje od 0,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kreditno tržište je takođe doživelo porast, s tim da je 13 odsto ugovora o prometu nepokretnosti bilo finansirano kreditima, što predstavlja porast od 5 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu.
Većina ovih kredita usmerena je na kupovinu stanova, gde je 30 odsto ugovora o kupoprodaji evidentiralo kreditno plaćanje, što je povećanje od 9 procentnih poena u odnosu na 21 odsto iz prethodne godine. Ukupna vrednost prometa na tržištu nekretnina u prvom polugodištu 2025. godine iznosila je 3,8 milijardi evra, od čega je najveći deo, 2,3 milijarde evra, investiran u stanove, čime su stanovi činili 60 odsto ukupne prometa.
Za kupovinu kuća izdvojeno je 302,9 miliona evra (8 odsto), za građevinsko zemljište 274,2 miliona evra (7 odsto), a za poslovne prostore 162,9 miliona evra (4 odsto). Poljoprivredno zemljište činilo je 3 odsto ukupnog prometa sa iznosom od 105,5 miliona evra.
Grad Beograd dominira na tržištu nekretnina sa udelom od 53 odsto u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova. Takođe, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (44 odsto) i građevinskog zemljišta (52 odsto). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 70 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (59 odsto).
U prvoj polovini 2025. godine, stanovi i poslovni prostori beleže rast kako u broju kupoprodajnih ugovora, tako i u vrednosti tržišta. Vrednost prometovanih stanova porasla je za 23,4 odsto uz povećanje broja ugovora za 8,2 odsto. Kod poslovnih prostora zabeležen je rast broja ugovora od 6,1 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 6,3 odsto.
Garažni prostori su, uprkos smanjenju broja ugovora od 15,1 odsto, imali povećanje vrednosti prometa od 14,7 odsto. Segment kuća je takođe zabeležio smanjenje broja ugovora od 4,9 odsto uz porast vrednosti tržišta od 8,9 odsto. S druge strane, za poljoprivredno zemljište zabeleženo je smanjenje broja ugovora za 10,8 odsto i smanjenje vrednosti prometa od 10,5 odsto.
Ove informacije pokazuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da se razvija, sa Beogradom kao liderom u različitim segmentima, dok se drugi regioni suočavaju sa izazovima i prilikama na tržištu.
