Na plodnom zemljištu severne Bačke, u naselju Tornjoš pored Sente, nalazi se jedna od najmodernijih plantaža oraha u jugoistočnoj Evropi. Ova plantaža se prostire na 57 hektara i predstavlja primer savremenog voćarstva, gde se primenjuju najnovije metode i tehnologije u cilju postizanja optimalnih rezultata u proizvodnji.
Plantaža oraha u Tornjošu opremljena je savremenim sistemom za navodnjavanje, koji uključuje mikrorasprskivače, što omogućava efikasno korišćenje vode i očuvanje prirodnih resursa. Osim toga, zemljište je uređeno sa zatravljenim redovima, a krošnje oraha su oblikovane u piramidalnu formu, što olakšava mehanizovanu berbu. Ove inovacije ne samo da povećavaju prinos, već i smanjuju troškove berbe, čime se poboljšava ekonomija plantaže.
Stručnjaci za voćarstvo, poput prof. dr Zorana Keserovića, ističu da ovakvi pristupi mogu označiti prekretnicu u razvoju oraha kao voćne vrste u Srbiji. Orasi su poznati po svojoj otpornosti i profitabilnosti, a potražnja za njima neprestano raste, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu. Uzimajući u obzir sve prednosti koje orah donosi, plantaža u Tornjošu pokazuje da ova voćka ima potencijal da postane jedna od strateških voćnih vrsta u Srbiji.
Osim agrotehničkih inovacija, plantaža se oslanja i na ekološke principe, čime se dodatno unapređuje kvalitet plodova. Ova praksa doprinosi očuvanju životne sredine i održivom razvoju agrara. Učinjeni napori da se implementiraju savremene tehnologije i ekološki pristupi zasigurno će dovesti do povećanja konkurentnosti srpske proizvodnje oraha na globalnom tržištu.
Orah kao voćka ima mnogo prednosti, ne samo u smislu ekonomske koristi, već i u pogledu nutritivnih vrednosti. Plodovi oraha su bogati omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i vitaminima, što ih čini veoma traženim među potrošačima koji vode računa o zdravlju. Kao rezultat toga, potražnja za orasima raste, a proizvođači se sve više okreću ovoj vrsti voća.
Pored toga, plantaža u Tornjošu predstavlja i primer uspešne saradnje između poljoprivrednika i naučnih institucija. Razvoj novih sorti oraha i istraživanje njihovih karakteristika doprinosi unapređenju proizvodnje, dok se istovremeno stvara osnova za dalji razvoj voćarskih tehnologija u Srbiji. Ova sinergija između nauke i prakse je ključna za postizanje dugoročnog uspeha u voćarskoj proizvodnji.
S obzirom na sve ove faktore, plantaža oraha u Tornjošu može da posluži kao model za druge poljoprivrednike koji žele da se bave voćarstvom. Kroz primenu modernih tehnologija i odgovarajuće agrotehničke mere, moguće je značajno povećati prinos i kvalitet proizvoda, što će doprineti razvoju celokupne poljoprivrede u Srbiji.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da orah predstavlja ne samo važnu voćarsku vrstu, već i potencijalni izvor značajnih ekonomskih koristi za srpske poljoprivrednike. Primenom savremenih metoda i tehnologija, kao i poštovanjem ekoloških principa, Srbija može postati značajan proizvođač oraha na globalnom tržištu. Ova plantaža u Tornjošu samo je jedan od koraka ka ostvarenju tog cilja, a njeni rezultati će sigurno inspirisati mnoge druge u sektoru voćarstva.
Ukoliko se nastavi sa ovakvim pristupom, orah bi mogao postati jedan od stubova srpske poljoprivrede, doprinoseći ne samo lokalnoj ekonomiji, već i jačanju pozicije Srbije kao značajnog igrača na međunarodnom tržištu voća.
