Američki dolar se suočava sa najgorim prvim polugodištem od 1973. godine, a trgovinska i ekonomska politika Donalda Trampa podstiče investitore da preispitaju svoju izloženost ovoj dominantnoj svetskoj valuti. Indeks dolara, koji meri njegovu snagu u odnosu na korpu od šest drugih valuta, uključujući funtu, evro i jen, pao je za više od 10 procenata u 2025. godini. Ovaj pad predstavlja najgori početak godine od kraja Bretonvudskog sistema podržanog zlatom.
Frančesko Pesole, devizni strateg u ING-u, izjavio je za „Fajnenšel tajms“ da je dolar postao oružje za nepredvidive politike Trampa 2.0. On je naglasio da su predsednikovi povremeni trgovinski sukobi, enorman američki dug i sumnje u nezavisnost Federalnih rezervi potkopali privlačnost dolara kao sigurnog utočišta za investitore.
U ponedeljak je dolar pao za 0,2 procenta, a očekuje se da će „veliki, lepi poreski zakon“ Donalda Trampa dodati 3,2 biliona dolara američkom dugu tokom naredne decenije. Ova situacija dodatno podstiče zabrinutost oko održivosti zaduživanja Vašingtona, što je izazvalo egzodus sa tržišta američkih obveznica.
Pad vrednosti dolara postavlja ga na put ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973. kada je zabeležen gubitak od 15 procenata, a takođe predstavlja najslabiji rezultat u bilo kojem šestomesečnom periodu od 2009. godine. U međuvremenu, evro, koji je prema predikcijama nekih banaka sa Volstrita mogao pasti na paritet sa dolarom, porastao je za 13 procenata i premašio vrednost od 1,17 dolara. Investitori su se fokusirali na rizike rasta u najvećoj svetskoj ekonomiji, dok je potražnja za sigurnim investicijama, poput nemačkih obveznica, takođe porasla.
Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi za obveznice „Pimko“, smatra da ne postoji značajna pretnja statusu dolara kao de fakto svetske rezervne valute. Ipak, dodao je da to ne znači da ne može doći do značajnog slabljenja američkog dolara. Istakao je kako globalni investitori sve više traže zaštitu od izloženosti dolaru, što samo po sebi dovodi do daljeg pada njegove vrednosti.
Zlato je takođe dostiglo rekordne vrednosti ove godine, delom zahvaljujući kontinuiranoj kupovini centralnih banaka i drugih investitora koji su zabrinuti zbog devalvacije svoje dolarske imovine. Ova situacija ukazuje na promene u globalnom investicionom pejzažu, gde se sve više pažnje posvećuje diverzifikaciji portfolija i smanjenju rizika povezanog sa američkom valutom.
Dok se perspektive za dolar čine sve mračnijima, investitori i analitičari pažljivo prate razvoj situacije. Trampova administracija i dalje provocira promene u ekonomskim politikama, što dodatno komplicira situaciju na tržištu. U svetlu ovih događaja, jasno je da će se mora obratiti pažnja na to kako će se američka ekonomija prilagođavati i kako će to uticati na vrednost dolara u narednim mesecima.
U zaključku, trenutna situacija s američkim dolarom predstavlja izazov ne samo za investitore, već i za globalnu ekonomiju. S obzirom na sve veće sumnje u stabilnost američkog duga i ekonomskih politika, mnogi se pitaju kakve će posledice ovo imati na svetske finansijske tokove i tržišta. U narednim mesecima, prateći trendove i analize, investitori će morati da donesu ključne odluke koje će oblikovati njihovu budućnost na tržištu.
