Svetska meteorološka organizacija (WMO) nedavno je proglasila novi svetski rekord za najduži bljesak munje, koji se prostirao duž 829 kilometara u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj fenomen se dogodio u oktobru 2017. godine, a bljesak je bio toliko dug da bi automobilu bilo potrebno između osam do devet sati da pređe tu udaljenost, dok bi komercijalnom avionu trebalo najmanje 90 minuta.
Komitet WMO za vremenske i klimatske ekstreme, koji vodi zvanične evidencije o globalnim, hemisferskim i regionalnim ekstremima, priznao je ovaj izvanredni rekord uz pomoć najnovijih satelitskih tehnologija. Rezultati su objavljeni u Biltenu Američkog meteorološkog društva, čime je ovaj događaj dobio zvaničnu potvrdu i prepoznavanje na međunarodnom nivou.
Munje su prirodni fenomeni koji nastaju tokom grmljavinskih oluja, a njihov bljesak se javlja kao rezultat napona između oblaka i tla, ili između različitih delova oblaka. Ovaj rekordni bljesak munje se protezao od istočnog Teksasa do Kanzas Sitija, što je izuzetno velika udaljenost za jedan jedini bljesak. U poređenju sa standardnim bljeskovima munje, koji obično traju samo nekoliko sekundi i protežu se na daljinama od nekoliko kilometara, ovakav fenomen predstavlja izuzetak.
Osim što je fascinantan kao prirodni događaj, ovaj rekord ima i značajne implikacije za meteorologiju i razumevanje vremenskih obrazaca. Prikupljanje podataka o ovakvim ekstremnim događajima može pomoći naučnicima da bolje razumeju klimatske promene i ekstremne vremenske uslove koji se dešavaju širom sveta. Korišćenje satelitskih tehnologija omogućava prikupljanje preciznih podataka koji su neophodni za analizu i praćenje ovih fenomena.
WMO je poznata po svojoj posvećenosti istraživanju i dokumentovanju klimatskih i vremenskih ekstremnih oscilacija. Organizacija je osnovana 1950. godine i ima za cilj da promoviše međunarodnu saradnju u oblasti meteorologije, klimatologije, hidrologije i srodnih nauka. Osim toga, WMO se bavi i pitanjima vezanim za klimatske promene, ekstremne vremenske događaje i njihove posledice na ljudske živote i prirodu.
Ova organizacija takođe prati i beleži druge ekstremne vremenske pojave, uključujući najjače uragane, najniže temperature, kao i najviše padavine. Prikupljanje ovih podataka pomaže u razvoju strategija za prevenciju i smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, što je posebno važno u svetu koji se suočava sa sve većim izazovima klimatskih promena.
Rekordni bljesak munje iz 2017. godine nije samo fascinantan podatak, već i podsećanje na snagu prirode i njene nepredvidive aspekte. Dok se svet suočava sa sve ozbiljnijim posledicama klimatskih promena, ovakvi događaji nas podstiču da razmišljamo o tome kako se pripremiti za buduće izazove i kako se nositi sa ekstremnim vremenskim uslovima.
Pored toga, ovakvi fenomeni mogu imati i značajan uticaj na infrastrukturu i ekonomiju. Ekstremni vremenski uslovi često dovode do šteta na zgradama, putevima i drugim infrastrukturnim objektima. Takođe, mogu uticati na poljoprivredu, izazivajući štete na usevima, što može imati dugoročne posledice po snabdevanje hranom i ekonomske sisteme.
U svetlu svih ovih faktora, važno je nastaviti sa istraživanjem i dokumentovanjem ovakvih fenomena, kako bismo doneli bolje odluke o upravljanju resursima i zaštiti životne sredine. Svetska meteorološka organizacija će nastaviti da igra ključnu ulogu u ovim naporima, pružajući važne podatke i analize koje mogu pomoći u razumevanju i prilagođavanju klimatskim promenama.
