Ekonomista Nenad Bumbić izjavio je danas da bi za Srbiju najbolja opcija bila da se imovina Naftne industrije Srbije (NIS) makar privremeno vrati u vlasništvo Republike Srbije. On je istakao da bi bilo korisno da postoji neka priprema u budžetu kako bi se obezbedila sredstva za tako nešto.
Bumbić je za Tanjug rekao da bi u slučaju prodaje NIS bilo najbolje da firma ode u ruke nekome ko ima interes da rafinerija u Pančevu radi u što većem obimu. Prema njegovim rečima, važno je da budući vlasnik ima motivaciju da unapredi proizvodnju i operativne kapacitete.
„Nije loša opcija neka strana koja trenutno nije na našem tržištu, ali koja ima interes da ta rafinerija radi“, kazao je Bumbić. On je dodao da bi jedan od potencijalnih kupaca mogao biti JANAF, hrvatska kompanija koja se bavi transportom nafte i naftnih derivata, jer bi direktno profitirala od transporta nafte u Srbiju.
Bumbić je naglasio da je važno da Srbija razmotri sve opcije koje bi mogle doprineti stabilnosti i razvoju energetskog sektora. On smatra da je ključno da se pronađe investitor koji će biti spreman da uloži sredstva u modernizaciju i unapređenje kapaciteta rafinerije, kako bi se osiguralo da ona nastavi da funkcioniše i doprinosi ekonomiji zemlje.
S obzirom na trenutnu situaciju na tržištu nafte i energetskih resursa, Bumbić je istakao da je veoma važno da Srbija ima jasno definisanu strategiju za svoj energetski sektor. To podrazumeva ne samo očuvanje postojećih kapaciteta, već i razvoj novih tehnologija i izvora energije, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza.
On je takođe ukazao na to da bi povratak NIS-a u vlasništvo Srbije mogao biti koristan korak u pravcu jačanja državne kontrole nad energetskim resursima. Time bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju energentima, što je ključno za razvoj privrede i životnog standarda građana.
Bumbić je zaključio da bi bilo korisno otvoriti dijalog sa svim relevantnim akterima u sektoru, uključujući i privrednike, sindikate i stručnjake, kako bi se došlo do optimalnog rešenja za budućnost NIS-a i energetskog sektora u Srbiji. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se razmatraju različite opcije za budućnost naftnog sektora, a jasno je da je potreba za strategijom i planiranjem ključna kako bi se obezbedila dugoročna održivost i razvoj.
U svetlu ovih komentara, postavlja se pitanje kako će Vlada Srbije reagovati na ove sugestije i koje korake će preduzeti kako bi obezbedila stabilnost i razvoj energetskog sektora u zemlji.
