Slovačka i Mađarska nastavljaju da izražavaju kritike prema sankcijama Evropske unije koje se odnose na uvoz ruske nafte. Mađarski premijer Viktor Orban zahteva da se ove sankcije obustave, a profesor Matuš Mišik sa Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi ukazuje da je naftovod „Družba“ samo deo šire političke strategije Budimpešte. Prema njegovim rečima, Mađarska i Slovačka imaju alternativne načine snabdevanja naftom, a Orbanova retorika deluje kao deo izborne kampanje, gde se on želi predstaviti kao zaštitnik svoje zemlje od spoljašnjih pretnji.
Mađarska je još od 2022. godine, kada su prve sankcije na rusku naftu bile na dnevnom redu, javno kritikovala ove mere. U tom periodu, zajedno sa Slovačkom i još nekoliko zemalja, uspela je da dobije izuzetak od sankcija. Mišik napominje da Mađarska i Slovačka stalno prete da će staviti veto na obnovu sankcija, koja se sprovodi svakih šest meseci. U poslednjem slučaju, Mađarska je nezvanično stavila veto na 20. paket sankcija, uprkos tome što nije bilo zvaničnog glasanja.
Odnosi između Mađarske i Ukrajine su trenutačno na niskom nivou, a Mišik ističe da je teško predvideti budući pravac tih odnosa. Postoji mnogo tenzija i izjava koje su izrečene s obe strane, što dodatno komplikuje situaciju. U evropskom kontekstu, primetno je da Mađarska i Slovačka traže pomoć od Evropske unije, uprkos tome što su je ranije kritikovali. Premijer Orban koristi retoriku koja Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog optužuje za pokušaje izazivanja energetske krize u Mađarskoj.
Mišik ističe da naftovod „Družba“ verovatno nije pravi uzrok energetskih problema, jer Mađarska i Slovačka imaju kapacitete za prerađivanje nafte i alternativne dobavljače, uključujući i rute preko Hrvatske. Problem je više političke prirode nego tehničke. Cela situacija se može posmatrati kao deo izborne strategije u Budimpešti. Orban pokušava da pronađe „neprijatelje“ od kojih treba da štiti Mađarsku, a to može biti bilo ko — od izbeglica do Evropske unije, pa čak i Ukrajine. Ova strategija se koristi kao sredstvo za mobilizaciju podrške pre izbora koji su zakazani za mesec dana.
U emisiji je takođe učestvovao i novinar Euronewsa Šandor Žiroš iz Brisela, koji je dodatno pojasnio situaciju o kojoj se raspravlja. Mišik naglašava da ovakvo ponašanje Mađarske i Slovačke može imati dugoročne posledice na njihove odnose unutar EU, kao i na njihove bilateralne odnose sa Ukrajinom.
Kritika sankcija na rusku naftu može se posmatrati kao deo šireg političkog diskursa, gde se pokušava pronaći balans između nacionalnih interesa i obaveza prema Evropskoj uniji. U tom smislu, postavlja se pitanje koliko su Mađarska i Slovačka spremne da igraju političke igre na račun svojih dugoročnih odnosa sa susednim zemljama i EU.
Sve u svemu, situacija u vezi sa sankcijama EU i energentima ostaje dinamična i složena, a odluke koje se donose u narednim mesecima mogu značajno uticati na budućnost ne samo Mađarske i Slovačke, već i celokupne Evropske unije. Mišik ukazuje na to da je važno pratiti razvoj događaja, jer se čini da je trenutna situacija u velikoj meri uslovljena unutrašnjim političkim razlozima i predstojećim izborima.
