Cene nafte su naglo pale u ponedeljak nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, objavio da su SAD i Iran imali produktivne razgovore. U ovom kontekstu, Tramp je naložio obustavu napada na ključnu energetsku infrastrukturu u Iranu, što je izazvalo značajne promene na tržištu nafte.
Fjučersi američke nafte West Texas Intermediate (WTI) su pali za 8 procenata, dostigavši cenu od 90,10 dolara po barelu. Sličan pad zabeležen je i kod Brent nafte, koja je izgubila oko 8 procenata, trgovajući se po ceni od 103,91 dolar. Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social izjavio da je zadovoljan zbog postignutih razgovora i da je naložio Ministarstvu odbrane da odloži sve vojne napade na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu na period od pet dana.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je Tramp prethodno postavio Iranu ultimatum od 48 sati da ponovo otvori Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu za transport nafte. Ipak, ostaje nejasno kada će ova ruta biti ponovo otvorena, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
U međuvremenu, Goldman Sachs je značajno povećao prognoze cena nafte. Očekuje se da će prosečna cena Brent nafte u martu i aprilu iznositi 110 dolara, u poređenju sa ranije procenjenih 98 dolara, što predstavlja rast od 62 procenta u odnosu na prosečnu cenu u 2025. godini. Takođe, prognoze za WTI su podignute na 98 dolara u martu i 105 dolara u aprilu. Analitičari ove banke upozoravaju da bi, ukoliko protok kroz Ormuski moreuz ostane na 5 procenata uobičajenog nivoa do 10. aprila, cene mogle nastaviti da rastu.
Ormuski moreuz je izuzetno važan, jer transportuje oko 20 procenata svetske nafte. Iranski državni mediji su u nedelju saopštili da će Teheran obezbediti siguran prolaz kroz moreuz za sve brodove, osim onih koji su povezani sa „neprijateljima Irana“. Ova izjava dodatno pokazuje složenost i napetost situacije u regionu, koja ne samo da utiče na globalno snabdevanje naftom, već i na cene nafte.
Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da je trenutna situacija na Bliskom istoku veoma ozbiljna i gora od naftnih šokova iz 1970-ih. Takođe, on je ukazao na moguće posledice rata u Ukrajini na tržište gasa. Zemlje članice Međunarodne agencije za energiju su 11. marta dogovorile oslobađanje rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi se ublažili poremećaji u snabdevanju izazvani sukobima u Iranu.
Direktor agencije je naglasio da je u kontaktu sa vladama u Aziji i Evropi u vezi sa mogućim dodatnim oslobađanjem zaliha, ukoliko to bude potrebno. Međutim, on je istakao da je najvažnije rešenje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, jer bez njega situacija može postati još teža.
U svetlu ovih događaja, analitičari smatraju da će tržište nafte ostati pod pritiskom i da će cene verovatno nastaviti da rastu ukoliko se situacija ne stabilizuje. Očekuje se da će se, sa dolaskom toplijih meseci i povećanom potražnjom, situacija na tržištu dodatno komplikovati.
Svaka nova informacija o razvoju događaja između SAD-a i Irana može značajno uticati na globalno tržište nafte, a analitičari će pažljivo pratiti situaciju u narednim danima i nedeljama. Naftna industrija se nalazi na raskrsnici, a stabilnost na tržištu zavisi od političkih odluka koje se donose na najvišem nivou.
