Kancelarija Visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) postala je predmet kritika u najnovijem izveštaju Vlade Republike Srpske (RS), koji je dostavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN). Ovaj izveštaj, koji će biti razmatran 12. marta, ukazuje na to da OHR ozbiljno podriva vladavinu prava i suverenitet BiH, kao i njen politički razvoj.
U izveštaju se naglašava da prisustvo neizabranog stranog predstavnika sa širokim ovlašćenjima negativno utiče na kulturu u BiH, umanjujući duh kompromisa koji je ključan za razvoj zrele demokratije. Izveštaj obuhvata period od oktobra 2025. do aprila 2026. godine i ocenjuje da bošnjačke političke stranke, svesne podrške OHR-u za centralizaciju, odbijaju da započnu iskren dijalog sa srpskim i hrvatskim političkim strankama, favorizujući maksimalističke stavove u nadi da će OHR zaobići demokratske procedure.
Takođe, izveštaj ukazuje na slučajeve kada su visoki predstavnici intervenisali kako bi osujetili političke dogovore postignute od strane demokratski izabranih lidera u BiH, izazivajući političke krize koje su potom koristili kao argumente za svoju vlast. Ove tvrdnje podržavaju raniji komentari bivših visokih predstavnika, poput Karla Bilta, koji je naveo da je OHR decenijama deo problema u BiH, kao i Volfganga Petriča, koji je pozvao na zatvaranje OHR-a.
Izveštaj sadrži oštre kritike trenutnog visokog predstavnika, Kristijana Šmita, kojeg RS smatra nelegitimnim zbog nedostatka potvrde Saveta bezbednosti UN za njegovo imenovanje. U njemu se ističe da su svi Šmitovi prethodnici bili odobreni od strane Saveta bezbednosti, dok je Šmit izabran od strane neformalne grupe država, što nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Prema izveštaju, Šmit je donio brojne nezakonite odluke koje su izazvale političke krize, a njegove mere su označene kao „posebno represivne“. Jedan od najznačajnijih poteza bio je nametanje izmena Krivičnog zakona BiH, koje je kao krivično delo uvelo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“, što je dovelo do gonjenja tadašnjeg predsednika RS, Milorada Dodika.
Izveštaj navodi da su bošnjački tužioci ubrzo pokrenuli postupak protiv Dodika, koji je uz brzu presudu osuđen na godinu dana zatvora i zabranjeno mu je obavljanje funkcija na šest godina. RS tvrdi da je suđenje bilo protivpravno i da je dovelo do duboke političke krize u BiH.
Nakon ovih događaja, rukovodstvo RS je preduzelo mere za smirivanje situacije, uključujući imenovanje vršioca dužnosti predsednika i ukidanje spornog zakonodavstva. U izveštaju se navodi da su SAD, kao priznanje za ove postupke, u oktobru 2025. godine ukinule sankcije protiv zvaničnika i preduzeća iz RS.
Od tada, zvaničnici RS su započeli aktivnu međunarodnu diplomatsku inicijativu, pozivajući na unutrašnji dijalog i naglašavajući potrebu da svi ključni akteri poštuju Dejtonski sporazum kako bi se osigurao uspeh BiH. Ove aktivnosti imaju za cilj da doprinesu stabilnosti i miru u regionu, naglašavajući značaj saradnje između različitih etničkih i političkih grupacija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se situacija u BiH i dalje razvija, a izveštaj RS može uticati na dalje diskusije i odluke međunarodnih tela o budućnosti OHR-a i uloge visokog predstavnika. Očekuje se da će rasprava u Savetu bezbednosti UN doneti nove informacije i moguća rešenja za trenutne izazove u BiH.
