Bezbednost hrane predstavlja jedan od ključnih izazova savremenog društva, posebno u kontekstu industrijske poljoprivrede, masovne upotrebe pesticida i hemikalija u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Ovi faktori, iako doprinose povećanju produktivnosti i dostupnosti hrane, istovremeno ugrožavaju zdravlje ljudi i održivost životne sredine.
Industrijska poljoprivreda, fokusirana na maksimizaciju prinosa, često zanemaruje dugoročne posledice po plodnost zemljišta i bioraznovrsnost, ali i direktno po zdravlje ljudi. Monokulture i intenzivna obrada tla iscrpljuju prirodne resurse, dok masovna upotreba pesticida i hemijskih đubriva ostavlja toksične ostatke u hrani. Ovi ostaci, posebno pesticidi, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući hormonske poremećaje i povećan rizik od hroničnih oboljenja.
Nažalost, svest o ovim problemima u domaćoj javnosti je niska, jer se informacije o nebezbednoj hrani često prenose površno i uglavnom iz stranih izvora, poput evropskog sistema za uzbunjivanje RASFF. Tokom ove godine, saznali smo da je u Srbiji zabeleženo 104 slučaja problema sa voćem, povrćem i stočnom hranom koja se proizvodi i izvozi u Evropu. Nedavno je otkriven aflatoksin u sojinom brašnu, hepatitis A u smrznutom voću, listerija u ribljim proizvodima, pesticid formetanat u jagodama, kao i salmonela u hrani za živinu. Ipak, još uvek nije poznato ko je odgovoran za ove probleme, šta se preduzelo i koliko takvih proizvoda može biti na domaćim tezgama.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije najavilo je da je započelo rad na izradi nacrta zakona o bezbednosti hrane. Ovaj zakon ima za cilj da unapredi sistem brzog obaveštavanja u slučaju nebezbedne hrane i zaštitu zdravlja potrošača. Ključna novina zakona je efikasnija istraga i reakcija na rizike vezane za hranu. Na ovaj način, država će imati mogućnost da pravovremeno reaguje i spreči širenje potencijalnih opasnosti.
Zakon takođe predviđa primenu hitnih mera u kriznim situacijama vezanim za hranu. Obaveze svih učesnika u lancu ishrane, od primarne proizvodnje do potrošača, biće jasno definisane, a sistem nadzora će biti ojačan kroz precizniju podelu nadležnosti i odgovornosti institucija. Javnost će biti obaveštavana o svim rizicima i merama koje se preduzimaju, čime se direktno jača poverenje potrošača u sistem.
Jedna od značajnih izmena je i izdvajanje oblasti hrane za životinje iz ovog zakona, koja će biti uređena posebnim propisom, kako bi se stvorila jasnija regulativa i bolja primena. Usvajanjem ovog zakona i pratećih akata, Srbija će uskladiti svoje propise sa relevantnim aktima Evropske unije, što je ključno za ispunjenje Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, kao i za napredak u klasteru 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija.
Ministarstvo navodi da donošenje ovog zakona neće povećati troškove privredi ili građanima, te poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa radnom verzijom nacrta zakona i da svoje predloge i sugestije dostave do 19. avgusta. Ovi koraci su od suštinske važnosti za poboljšanje bezbednosti hrane u Srbiji i zaštitu zdravlja potrošača, kao i za jačanje poverenja u sistem kontrole hrane.
U svetlu sve većih problema sa bezbednošću hrane, donošenje ovog zakona predstavlja važan korak ka obezbeđivanju sigurnije hrane za sve građane, a sve u cilju zaštite zdravlja i očuvanja životne sredine.
