Sektor unutrašnje kontrole MUP-a (SUK) nije izvršio test integriteta nad bivšim načelnikom beogradske policije Veselinom Milićem, zbog tumačenja da se takve mere ne mogu primeniti na načelnike policijskih uprava. Ova situacija je postala predmet rasprave nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio donošenje posebnog zakona koji bi policajcima zabranio održavanje prijateljskih odnosa sa kriminalcima, usled hapšenja Milića zbog sumnje da nije prijavio ubistvo Aleksandra Nešovića.
Mnogi stručnjaci su osudili ovu izjavu kao nepotrebnu, s obzirom na to da Zakon o policiji već sadrži odredbe koje zabranjuju ovakve odnose i definišu način kako ih sprečiti. Test integriteta, koji sprovodi SUK, ima za cilj da otkrije potencijalne nezakonite radnje među policijskim službenicima. Ovaj test uključuje simulaciju situacija u kojima bi policajac trebao da postupa, kako bi se utvrdilo da li zloupotrebljava svoja ovlašćenja ili se bavi korupcijom.
Pripadnici SUK-a imaju pravo da dokumentuju testiranje bez znanja testiranog, a negativni rezultati mogu dovesti do pokretanja disciplinskog ili krivičnog postupka. Veselin Milić je, pre nego što je postao predmet istrage, često bio povezan sa različitim aferama u MUP-u, uključujući bliske veze sa osobama iz kriminalnog miljea. Naša redakcija je postavila pitanje MUP-u da li je Milić podvrgnut testu integriteta u poslednjih pet godina, na šta je MUP odgovorio da test nije sproveden zbog specifične funkcije koju je Milić obavljao.
Objašnjenje MUP-a izazvalo je dodatne polemike, jer zakon jasno navodi da se test integriteta može primeniti na sve zaposlene u MUP-u bez izuzetaka. MUP je naveo da test integriteta podrazumeva kontrolu reakcije policije u simuliranim situacijama, ali da se kod načelnika policijskih uprava to ne može verno prikazati zbog njihove uloge u rukovođenju i izdavanju naloga.
Ovo objašnjenje je naišlo na kritiku stručne javnosti. Advokat i bivši inspektor Goran Stupar smatra da je MUP ovim pristupom izvrgao ruglu proceduru testa integriteta. On navodi da je apsurdno da se niži policijski službenici, koji izvršavaju naredbe, podvrgavaju testiranju, dok su načelnici izuzeti. Stupar podseća na primere bivših načelnika policijskih uprava koji su bili uključeni u kriminalne radnje, ističući da je nejasno zašto bi test integriteta bio problematičan za njih.
Bivši inspektor SBPOK-a, Predrag Simonović, takođe ističe da objašnjenje MUP-a predstavlja „priznanje sistemskog mraka“. On ukazuje na to da se MUP prikazuje kao nemoćan pred zakonom, šaljući jasnu poruku da „svi su jednaki, ali neki su jednakiji“. Simonović se slaže da test integriteta visoko pozicioniranim starešinama može biti izazovan, ali smatra da bi se mogli primeniti drugi mehanizmi, poput finansijskih istraga.
Milan Dumanović, još jedan policajac u penziji, naglašava da Zakon o policiji ne izuzima nikoga od testa integriteta, a da je MUP svojom interpretacijom zakona zapravo stvorio situaciju u kojoj se čini da postoji privilegovan status za visoke oficire. Dumanović dodaje da ovakvo objašnjenje SUK-a šalje poruku običnim policajcima da su oni ti koji će biti podložni kontrolama, dok rukovodioci ostaju van domašaja.
Ova situacija ukazuje na potrebu za reformom sistema policije i pravnim regulativama koje bi obezbedile da se svi članovi MUP-a tretiraju ravnopravno prema zakonu. Dokle god ovakvi problemi opstaju, sumnja u integritet policije i dalje će rasti, a građani će ostati bezbednosno nesigurni.
