U istorijskom presedanu, jedan pilot drona u Švedskoj je pravosnažno osuđen zbog upravljanja bespilotnom letelicom pod dejstvom alkohola. Ova presuda doneta je nakon incidenta koji se dogodio tokom manifestacije Classic Car Week u gradu Retvik, a slučaj je izazvao veliku pažnju međunarodnih medija jer postavlja ključna pitanja o krivičnoj odgovornosti u svetu civilnih dronova.
Incident se odigrao tokom letnje manifestacije kada je 55-godišnji muškarac, nakon konzumiranja velike količine alkohola, podigao dron i leteo iznad okupljenih ljubitelja oldtajmera. U to vreme, međutim, bila je na snazi zabrana letenja dronovima iznad događaja. Policija, koja je koristila sopstveni dron za nadzor skupa, uočila je dodatnu bespilotnu letelicu u vazduhu. Nakon kratke potrage, uspjeli su da lociraju muškarca sa daljinskim upravljačem i podvrgli ga alkotestu. Utvrđeno je da je imao 0,69 promila alkohola u krvi, što je znatno iznad zakonski dozvoljene granice od 0,2 promila koja se u Švedskoj primenjuje i na vožnju automobila.
Policija je odmah zaplenila dron, a muškarac je u početku priznao da je njime upravljao, ali je kasnije pokušao da prebaci odgovornost na treće lice koje navodno više nije bilo prisutno na licu mesta. Ovu odbranu policija i tužilaštvo nisu prihvatili, smatrajući da je pilot bio odgovoran za svoje postupke.
Okružni sud je proglasio muškarca krivim za „leteće pijanstvo“ i izrekao mu novčanu kaznu prema švedskom sistemu „dnevnih kazni“. U ovom sistemu, sud najpre određuje broj kazni prema težini dela, a zatim visinu pojedinačne kazne u skladu sa finansijskim stanjem okrivljenog, kako bi ukupna sankcija imala približno isti efekat za sve osuđene. U ovom slučaju, izrečeno je 80 dnevnih kazni u iznosu od po 400 švedskih kruna, što ukupno iznosi 32.000 kruna (oko 2.800 evra).
Prilikom određivanja kazne, sud je primenio kaznenu skalu koja se koristi u slučajevima vožnje u alkoholisanom stanju. U obrazloženju presude navedeno je da, iako se radi o dronu koji se koristi u privatne svrhe, to predstavlja vazduhoplov kojim upravlja osoba sa tla, a pad sa veće visine može dovesti do ozbiljnih povreda ljudi ili materijalne štete.
Ova presuda predstavlja presedan u švedskoj sudskoj praksi i mogla bi imati šire posledice, jer potvrđuje da se piloti dronova u krivičnom smislu sve češće izjednačavaju sa učesnicima u klasičnom vazdušnom i drumskom saobraćaju. Ova situacija postavlja nova pitanja o regulaciji i bezbednosti u oblasti korišćenja dronova, posebno u kontekstu povećanja broja bespilotnih letelica u civilnoj upotrebi.
Uprkos sve većem interesovanju i korišćenju dronova u različitim sektorima, od zabave do profesionalne upotrebe, ovaj slučaj ukazuje na potrebu za strožim pravilima i regulativama. Sa sve većim brojem dronova na nebu, važno je osigurati da njihovi piloti budu odgovorni i svestan opasnosti koje mogu izazvati, posebno kada su pod dejstvom alkohola ili drugih opijata.
S obzirom na to da se dronovi sve više koriste u komercijalne svrhe, kao što su dostava paketa, snimanje i nadzor, ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje i podsticaj za vlasti da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Važno je da se uspostave jasne granice i pravila kada je reč o upravljanju dronovima, kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u vazdušnom i drumskom saobraćaju.
