Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić pozvao je danas Vladu Srbije da usvoji predlog o razrešenju vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac i da ga uputi Narodnoj skupštini. Ovaj zahtev dolazi u svetlu nedavnog događaja u Severnoj Makedoniji, gde je tamošnji državni tužilac Ljupčo Kocevski podneo ostavku pred početak sednice parlamenta na kojoj je trebalo da bude razrešen.
Mrdić je u pisanoj izjavi naveo da je Kocevski svoju ostavku obrazložio time da je odluka Vlade Severne Makedonije o njegovom razrešenju bila „politička odluka“. On je istakao kako i Zagorka Dolovac, prema njegovim rečima, deluje protiv interesa naroda i bavi se politikom, što smatra neprimerenim za njen položaj.
U svojoj izjavi, Mrdić je podsetio da je Vlada Severne Makedonije podnela predlog za razrešenje Kocevskog, uprkos tome što je to suprotno makedonskom Zakonu o javnom tužilaštvu. On je istakao da je razlog za smenu višestrukih profesionalnih grešaka koje su dovele do poremećaja efikasnosti i funkcionalnosti javnog tužilaštva, kao i neovlašćeno otkrivanje informacija i podataka o sudskim predmetima.
Mrdić je takođe napomenuo da je pre smene, Sobranje izglasalo nepoverenje Kocevskom, ali je on izjavio da ga ta odluka ne obavezuje. „Savet tužilaca Severne Makedonije je podržao Kocevskog, ali to nije sprečilo Vladu da donese odluku u interesu naroda“, dodao je Mrdić.
U nastavku, Mrdić je ocenio da i Severna Makedonija i Srbija imaju nametnute zakone o tužilaštvu i sudstvu, kojima su ove institucije, kako je rekao, pretvorene u oruđe stranih centara moći za rušenje vlada svojih država. On smatra da su ovakvi zakoni neprihvatljivi i da bi trebali biti preispitani.
Mrdić je takođe napomenuo da odluka Vlade Severne Makedonije nije negativno uticala na proces evropskih integracija te zemlje. Prema njegovim rečima, više od 70 odsto članica Evropske unije, uključujući velike zemlje poput Nemačke, Poljske, Francuske i Španije, imaju sistem direktnog izbora tužilaca od strane Vlade ili parlamenta.
Na kraju, Mrdić je pozvao Vladu Srbije da „hrabro uradi ono što je uradila Vlada Severne Makedonije“ i da donese odluku koja će biti u interesu Srbije, predlažući smenu Zagorke Dolovac. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više raspravlja o efikasnosti pravosudnog sistema i njegovoj nezavisnosti.
Ovi događaji ukazuju na sve veću napetost između političkih institucija i pravosudnog sistema u Srbiji, kao i na potrebu za reformama koje bi omogućile veću transparentnost i odgovornost u radu tužilaštva. Mrdićev apel može se shvatiti kao deo šireg trenda u regionu, gde se političke stranke sve više mešaju u pravosudne procese, što može imati dugoročne posledice po demokratske procese i vladavinu prava.
U svakom slučaju, situacija sa vrhovnim tužiocem u Srbiji i Severnoj Makedoniji predstavlja izazov za vlasti, ali i za građane koji očekuju pravdu i odgovornost od svojih institucija. Isplatiće se pratiti razvoj događaja i potencijalne reakcije drugih političkih aktera u Srbiji, kao i uticaj ovih odluka na buduće reforme pravosudnog sistema.
