U Srbiji je ova godina donela teške posledice za voćare, posebno za proizvodnju kajsija, koje će gotovo potpuno izostati. Prolećni mraz uništio je više od 90% roda ovog voća, a slične sudbine doživele su i trešnje, gde je skoro cela rana berba propala. Umanjenje roda zabeleženo je i kod krušaka, šljiva i jabuka, što dodatno otežava situaciju voćarima.
U poslednjim danima, voćarima su se pridružili i drugi problemi, jer kiše i vlažno vreme pogoduju razvoju bakterioza. Stručnjaci savetuju voćarima da zaštite svoje voćke kako bi sačuvali njihovo zdravlje i rodni potencijal za narednu sezonu, uprkos lošim prognozama.
Mnogi voćari već nekoliko godina suočavaju se s problemima prolećnih mrazeva. Ove godine, niske temperature ponovo su pogodile voćke u cvetu, a dodatnu štetu u nekim delovima zemlje naneli su grad i dugotrajne kiše. Danilo Vešović iz Zrenjanina odlučio je da gotovo potpuno zapusti svoj voćnjak zbog svih poteškoća.
“Višnja, kajsija i breskva su stradale u potpunosti. Ostalo je nešto malo šljive i jabuka. Imali smo toplu jesen, biljke nisu dobro ušle u zimu, a zatim su došli prolećni mrazevi. Sada imamo dugotrajne kiše, pa se javljaju bolesti. Prskanja su učestala, što poskupljuje proizvodnju. Voćarstvo je u zaista teškoj poziciji”, objašnjava Vešović.
Stručnjaci naglašavaju da su posledice niskih temperatura najvidljivije u voćnjacima koji se nalaze na čistinama, daleko od naseljenih mesta, bez zaklona od vetra. Kako kajsija cveta među prvima, štete od prolećnih mrazeva su enormne.
“Mnogi proizvođači, nakon smrzavanja cvetova i propadanja roda, redukuju broj hemijskih tretmana protiv bolesti ili ih potpuno izostavljaju. To je pogrešno, jer se bolesti razvijaju i prave štete i u narednoj godini”, objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.
U zasadima višnje i trešnje beleži se 50 do 70% izmrzlih cvetova, što predstavlja značajnu štetu. Ipak, Sinđić dodaje da u nekim regionima postoje proizvođači koji će imati zadovoljavajući rod ovog voća, što daje nadu usred teške sezone.
Što se tiče šljiva, različite sorte imaju različite vremenske periode cvetanja, što utiče na stepen štete. Standardne vrste poput „stenli”, „čač” i „lepotica” pretrpele su mala oštećenja, osim na pojedinim mestima gde je izmrzavanje bilo značajno.
Od svih voćnih vrsta, jabuka je najbolje prošla. Ako je i bilo izmrzavanja, to neće uticati na rodnost, jer jabuka obilno cveta, a svega 6 do 8% cvetova je dovoljno za punu rodnost. Dunja, koja kasnije cveta, takođe nije pretrpela štetu, dok vinova loza uvek ima problema s niskim zimskim temperaturama.
Voćke se moraju štititi čak i kada nema plodova na njima, tvrde stručnjaci. Tretmani ne moraju biti intenzivni, ali je važno čuvati lisnu masu zbog potencijalne retrovegetacije koja može nastati na jesen. Očekuje se pojava lisnih vaši i smotavaca, dok su kod kasnijih sorti zabeleženi napadi šljivinih osa.
Iako su proleći mrazevi postali uobičajeni, stručnjaci smatraju da su štete ove godine najveće u poslednjih nekoliko decenija. “Ne pamtim da je u poslednjih 20 godina bilo tolike štete, pogotovo kod kajsije. Ovo je možda najgora godina za proizvodnju tog voća otkako je 1998. godine”, ističe Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde se tradicionalno proizvodi voće, grad je dodatno povećao štetu. Pojava bakterioza može izazvati ozbiljne probleme voćarima, pa se preporučuje prilagođavanje sorti agrometeorološkim uslovima.
U periodu između 2020. i 2023. godine, Srbija je prosečno godišnje proizvodila oko milion i po tona voća. Ove godine, zbog šteta, postavlja se pitanje da li ćemo imati rod od milion ili milion i sto hiljada tona, što znači da su mraz i grad već uništili gotovo 350.000 tona voća.
