Slovenija je nedavno uvela obavezu isplate božićnog bonusa u iznosu od 639 evra za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru. Ova isplata, koja je neoporeziva i iznosi polovinu minimalne zarade, mora biti izvršena najkasnije do 18. decembra ove godine. Međutim, kompanije koje se suočavaju sa poslovnim poteškoćama imaju mogućnost da odlože isplatu do 31. marta naredne godine. Ova odluka ima za cilj da olakša finansijsko opterećenje radnika tokom prazničnih dana.
U Srbiji, situacija je drastično drugačija. Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, ukazuje na to da u Srbiji ne postoji poseban poreski tretman za božićnice i praznične bonuse. To je jedan od razloga zašto samo 12 do 15 odsto kompanija isplaćuje 13. platu. Ristić objašnjava da se u Srbiji ne pravi razlika između ovih isplata i drugih zarada, što otežava njihovu redovnu isplatu.
„U Srbiji, isplata 13. plate zavisi od volje poslodavca i često se posmatra kao dobrovoljni bonus koji se daje na kraju godine. To uglavnom čine kompanije koje stabilno posluju i žele da privuku nove radnike ili zadrže postojeće“, naglašava Ristić. On smatra da bi veći broj poslodavaca bio spreman da isplaćuje 13. platu ukoliko bi postojale određene poreske olakšice.
Ristić predlaže da bi uvođenje neoporezivog iznosa za božićnice, koji bi bio vezan za minimalnu ili prosečnu platu, moglo stimulisati poslodavce da isplaćuju 13. platu. On ističe da mnoge evropske zemlje imaju zakonsku regulativu o ovom pitanju. „U Grčkoj, Portugaliji i Španiji, na primer, 13. plata je zakonom propisana. Postoje i druge zemlje u Evropi gde to nije obavezujuće, ali se podrazumeva kao deo poslovne tradicije“, dodaje Ristić.
Hrvatska je takođe pomenuta kao zemlja u kojoj je isplata 13. plate uobičajena, kao i Francuska, Švajcarska, Holandija i Belgija. Ristić smatra da bi Srbija trebala više da se bavi ovom temom i ne bi trebala da gleda na isplatu božićnica kao privilegiju nekih zaposlenih, već kao način da kompanije nagrade svoje radnike tokom prazničnog perioda.
Zakon o radu u Srbiji ne definiše posebno 13. platu, a bonusi i 13. plata imaju isti poreski tretman kao i redovne zarade. Porezi i doprinosi se obračunavaju na ove isplate, što dodatno otežava situaciju poslodavcima koji žele da nagrade svoje zaposlene.
Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting, objašnjava da su do 2014. godine ovakvi bonusi bili klasifikovani kao prihod od kapitala, ali su nakon izmena zakona postali deo dobiti koju preduzetnici mogu podeliti sa zaposlenima. Međutim, to je moguće samo ako je to prethodno dogovoreno ugovorom o radu.
Poslodavci koji žele da isplaćuju 13. platu nemaju nikakve olakšice. Na isplatu se obračunavaju porezi i doprinosi, a u poreskom bilansu se priznaje kao trošak, što smanjuje oporezivu dobit kompanije. Odluku o isplati donosi nadležni organ kompanije, a isplata se obično vrši zajedno sa novembarskom zaradom ili kao akontacija za decembar.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija ima prostora za unapređenje svojih zakonskih regulativa kada je reč o isplatama bonusa i 13. plata. Uvođenje olakšica i promene u poreskom tretmanu moglo bi doprineti povećanju broja kompanija koje će se odlučiti za isplatu ovih dodataka, čime bi se poboljšala finansijska situacija radnika tokom praznika.
