Više od deset godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije započet dijalog između Beograda i Prištine, proces je zapeo. Godina 2025. bila je obeležena čekanjem na formiranje vlade u Prištini, pa su šanse za bilo kakvu napredak odložene. Kako stvari trenutno stoje, suštinski pomaci će biti na čekanju i tokom 2026. godine, dok građani sve više osećaju posledice stagnacije.
Poslednja runda razgovora na nivou glavnih pregovarača održana je u septembru, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Prištine Aljbin Kurti sastali su se poslednji put pre više od dve godine. Nakon svakog sastanka, izjave su se razlikovale, odgovornost je prebacivana na drugu stranu, a poruke iz Brisela su ostale iste.
Tokom ovog razdoblja, Evropska unija je imenovala novog specijalnog izaslanika za dijalog, Petera Sorensena, čija je uloga u 2025. bila prilično ograničena zbog političke situacije u Prištini i nemogućnosti formiranja nove vlasti. Dok se čeka rešenje političke situacije, dijalog ostaje bez jasnog pravca. Otvoreno je pitanje šta je potrebno da se proces ponovo aktivira, kao i da li EU ima dovoljno instrumenata i političke volje da nadomesti trenutni zastoj.
Bivša ambasadorka pri OEBS-u, Branka Latinović, kaže da dijalog „očito ne funkcioniše“, naglašavajući da je u totalnom zastoju. Prema njenim rečima, dolasci Sorensena nisu doneli potrebne podsticaje ni stvorili uslove za nastavak razgovora, posebno u vezi s formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO), koja još uvek nije formirana, iako je to bio ključni deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine.
Latinović ističe da je situacija na Kosovu dodatno otežana zbog dugotrajnih pregovora o konstituisanju skupštine i izboru predsednika, što je dovelo do ponovnog raspisivanja izbora. Naime, vanredni parlamentarni izbori održani su 28. decembra, a Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio je gotovo 50% glasova.
Prema njenim rečima, obnova dijaloga zavisiće od rezultata izbora i stabilnosti nove vlade. Ukoliko nova vlast bude stabilna i ne bude zavisila od drugih stranaka, mogli bismo očekivati prve razgovore nakon konstituisanja skupštine.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, i komesarka za proširenje, Marta Kos, izrazile su nadu da će nove institucije na Kosovu brzo biti formirane. One su naglasile da nova vlada treba da udvostruči napore na sprovođenju reformi i da očekuju da će sve obaveze iz Sporazuma o normalizaciji biti ispunjene bez daljih odlaganja.
Latinović takođe ističe važnost što je profil pitanja za budući dijalog definisan u zaključcima sa samita EU. Naglašava da vlasti u Prištini moraju bezuslovno da nastave rad na formiranju ZSO i da se treba stvoriti bezuslovni povratak Srba u kosovske institucije, uključujući pravosuđe i policiju.
Ipak, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, smatra da trenutna geopolitička dinamika pokazuje da dijalog stoji nedefinisan. „Ne mogu da kažem da je dijalog zarobljen, ali on se čini kao instrument koji EU ne zna kako da koristi“, kaže ona, naglašavajući uticaj pojedinih članica EU na proces.
Selaković navodi da su Francuska, Nemačka i SAD imali značajan uticaj na odnose između Srbije i Kosova, ističući da bi proces mogao izgubiti na relevantnosti, s obzirom na to da će se ključni dogovori verovatno odvijati na višem političkom nivou. „Dijalog će možda postati samo alat za pritisak na Beograd i Prištinu da prihvate ono što budu političke odluke“, zaključuje ona.
U ovom trenutku, dijalog između Beograda i Prištine ostaje u zastoju, a budućnost procesa zavisi od političkih promena i spremnosti obe strane da se vrate za pregovarački sto.
