Evropska unija se priprema za promene u vezi sa prodajom novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, planirajući da dozvoli njihovu prodaju i nakon 2035. godine, uprkos ranijim najavama o zabrani. Apostolos Cicikostas, evropski komesar za saobraćaj, u intervjuu za Handelsblatt.com istakao je da će prilikom ponovnog određivanja granica emisija biti razmatrana sva tehnološka rešenja, uključujući motore koji koriste e-goriva i biogoriva. Ova promena deo je šireg “automobilskog paketa” koji ima za cilj jačanje evropske automobilske industrije i povećanje konkurentnosti.
Cicikostas naglašava da EU želi da obezbedi „ekonomski održivu i društveno pravednu“ tranziciju ka klimatski neutralnim pogonima. Stoga se razmatraju sve tehnologije koje mogu doprineti smanjenju emisija, uključujući unapređene motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Proizvođači automobila su u prethodnim mesecima upozoravali na neadekvatnost evropske infrastrukture za punjenje električnih vozila, tvrdeći da bi brza i potpuna tranzicija mogla ugroziti stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU dugo odbijala ove pritiske, najnovije informacije sugerišu da će se pristupiti kompromisu. Nemački kancelar Fridrih Merc, jedan od najglasnijih protivnika potpune zabrane, ima značajan uticaj na ovu odluku.
Dok većina proizvođača želi ukidanje zabrane, neki, poput Volva i Polestara, i dalje insistiraju na zadržavanju prvobitnog plana o zabrani prodaje novih automobila sa motorima na benzin. Volvo je čak zatvorio svoj odsek za razvoj motora i potpuno se okrenuo električnim vozilima, što će pokazati da li je bila mudra odluka.
Detalji o „automobilskom paketu“ prvobitno su bili zakazani za objavu 10. decembra, ali su pomerani za kasniji deo meseca. Još uvek nije jasno da li će plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi nakon 2035. godine, niti da li će automobili sa produženim dometom biti dozvoljeni. Postoji mogućnost da će automobili koji koriste goriva sa niskim emisijama ostati prihvaćeni, ali je status PHEV modela i verzija koje koriste fosilna goriva i dalje neizvestan.
Stručnjaci smatraju da e-goriva mogu spasiti motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka je najdalje odmakla u razvoju ovih goriva, a očekuje se da će visoki troškovi vremenom postati manji problem. Na primer, HVO100, gorivo napravljeno od hidrogenizovanih biljnih ulja i ostataka životinjskih masti, već se koristi u BMW-ovim dizel modelima, smanjujući emisije za čak 90% u odnosu na klasični dizel.
Porsche godinama eksperimentiše sa e-gorivima, a od 2022. godine ih proizvodi u Čileu koristeći vodu, CO₂ i energiju vetra. Ova goriva su gotovo klimatski neutralna i već se koriste u nekim njihovim modelima i takmičenju GT3 Cup. Međutim, ostaje pitanje da li će infrastruktura moći da prati upotrebu e-goriva u narednim godinama.
Trenutna situacija na evropskom tržištu pokazuje da električna vozila postepeno dobijaju na popularnosti. U prvih deset meseci ove godine, potpuno električni automobili činili su 18,3% ukupne prodaje u EU, dok hibridi zadržavaju vodeću poziciju sa 34,7%. U Hrvatskoj je registrovano 23.785 hibrida, što čini udeo od 36,6%, dok električnih vozila ima samo 1,8%, što je ispod evropskog proseka.
U svetlu ovih promena, evropska automobilska industrija ulazi u novu fazu koja može značajno uticati na budućnost mobilnosti i tehnologije u ovom sektoru. Da li će nova pravila pomoći u očuvanju radnih mesta i smanjenju emisija, ili će izazvati nove probleme, ostaje da se vidi u narednim godinama.
