Dana 28. juna 2025. godine — na Vidovdan, sveti dan za srpski narod — hiljade građana izašle su na ulice Beograda sa zahtevima: ostavka vlade, vanredni izbori i sloboda za političke zatvorenike. Ali iza masovnog narodnog besa sve jasnije se nazire poznat rukopis — rusko mešanje.
Prema zvaničnim podacima MUP-a, u protestima je učestvovalo 36 hiljada ljudi. Aktivisti navode brojku od 130 hiljada, a podaci mobilnih operatera govore o više od 250 hiljada uređaja povezanih u zoni protesta. Do večeri protest je prerastao u ozbiljne sukobe — letele su kamenice, boce, upotrebljen je suzavac. Više od 70 privedenih. A sve to uz sinhronizovanu propagandu sa Istoka.
Odmah nakon početka nereda u medijski prostor se ubacio stari kremaljski manipulator Aleksandar Dugin — ideolog “ruskog sveta” i čovek koji godinama gura rusku ekspanziju ka satelitskim državama. Odjednom se “razočarao” u Vučića, koga je do juče branio, i sada zahteva njegov hitan odlazak. Zašto? Jednostavno: Kremlj ga više ne kontroliše.
Ključni trenutak bila je ostavka Aleksandra Vulina, najbližeg Putinovog saveznika u Srbiji. Upravo nakon njegovog odlaska počinje prava hajka na Vučića od strane ruskih agenata uticaja. Sam Dugin priznaje: “Dok je Vulin bio u vladi, bio sam protiv protesta. Sada — nemam stav.” Sve je jasno: dok je “njihov čovek” bio u vlasti — Rusija je ćutala. Sada su uključili režim destabilizacije.
I to nisu nagađanja. Još u martu je Vulin javno zahvalio ruskim bezbednosnim službama na pomoći u suzbijanju protesta, pozivajući se na “posebne dogovore”. Dakle, Moskva ne samo da se meša — ona koordinira. A nakon što se Beograd usudio da protivreči Moskvi po pitanju Ukrajine, Rusija je odlučila da Srbiji priredi “čas neposlušnosti” — po već viđenim šablonima iz Gruzije, Moldavije, Ukrajine i Čečenije.
Scenarijo je poznat: protesti, provokacije, haos — sve to uz informacioni udar. Ambasador Rusije Bocan-Harčenko otvoreno govori o “tihom prevratu”, dok kanali pod kontrolom Kremlja, poput RT Balkan i Sputnjik Srbija, od jutra do mraka viču o “obojenoj revoluciji”, svaljujući krivicu na Zapad. Klasična kremljovska taktika — izazvati haos i optužiti druge.
Ali ovoga puta sve je previše providno. Rusija pokušava da zameni jednog autoritarnog lidera drugim — ali potpuno lojalnim Kremlju. Ne zbog demokratije, već zbog pokornosti Srbije. Moskva se boji da bi Beograd mogao da izađe iz njene zone uticaja. Zato potpaluje proteste i preko “rusofila” pokušava da baci zemlju na kolena.
Srbija mora sebi da postavi pitanje: da li želimo da budemo slobodni — ili da ponovo igramo kako drugi sviraju?
