Modeliranje, modernizacija, modifikacija i izmena Dejtonskog ustava Bosne i Hercegovine postali su tema o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, naročito nakon izjava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. On, koji se godinama zalaže za očuvanje izvornog Dejtona, sada ističe da su promene moguće ukoliko budu ispunjeni određeni uslovi. Očekuje se da će se ovim pozivom otvoriti vrata za američko posredovanje u rešavanju trenutne političke i ustavne krize u Bosni i Hercegovini.
U trenutku kada je u američkom gradu Dejtonu započela konferencija o „Dejtonu“, Dodik je ponovo naglasio potrebu za dijalogom između dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Njegove reči dolaze u vreme kada se sve više čuje potreba za reformom ustava, uz naglasak na očuvanje mira. „Ako treba i modernizovati Dejtonski sporazum, hajde to da učinimo… Ako izmena Dejtonskog sporazuma podrazumeva razgovore, hajde da to uradimo“, rekao je Dodik, naglašavajući otvorenost prema dijalogu.
Međutim, njegov poziv na promenu izaziva zabrinutost među opozicionim strankama. Branoslav Borenović iz Partije demokratskog progresa upozorava da bi svaka modifikacija ili promena Dejtonskog sporazuma mogla predstavljati ozbiljnu pretnju za mir koji je postignut ovim sporazumom. On smatra da je takva politika avanturistička i hazarderska, te da ne bi trebalo pratiti takve poteze.
Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red kritikuje Dodika, ističući da njegov poziv sugeriše potrebu da se obrati stranim faktorima, što može biti štetno za Republiku Srpsku. On naglašava da bi takve promene mogle biti na račun Srba i da se Dodik može pokazati spremnim na trgovinu radi očuvanja svojih privilegija.
U međuvremenu, Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BIH, razgovarala je sa republikanskim kongresmenima u Vašingtonu i tražila podršku za reafirmaciju demokratije od administracije Donalda Trumpa. Bivši američki ambasador u BiH, Majkl Marfi, takođe je ukazao na to da ni unitarizacija ni federalizacija nisu optimalna rešenja za Bosnu i Hercegovinu, ali se slaže da je potrebno razgovarati o izmenama Dejtona.
Kako se bliži prolećna skupština NATO-a, koja će se baviti ustavom BiH skoro tri decenije nakon njegovog donošenja, kritike na račun ideje o „Dejtonu 2“ postaju sve glasnije. Novinar Aleksandar Stojanović ističe da je prirodno da se ovakvi pozivi upućuju preko Atlantika, jer je Dejton bio jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike u proteklih pola veka. On smatra da bi Dodik mogao iskoristiti ovu priliku da se nametne kao pregovarač, uz podršku američkih vlasti.
U subotu će u Dejtonu biti održan panel pod nazivom „Sledeći koraci nakon Dejtona – Postizanje ustavne reforme“. Očekuje se učešće mnogih stranih diplomata, kao i domaćih političara, koji će razgovarati o budućnosti ustavnog okvira Bosne i Hercegovine. Ova tema ostaje veoma delikatna i izazovna, a rezultati razgovora će imati dugoročne posledice na političku situaciju u zemlji.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Bosna i Hercegovina i dalje stoji na raskršću između očuvanja mira i potencijalnih promena koje bi mogle ugroziti stabilnost. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i odgovorne odluke svih aktera, kako bi se izbegle dodatne tenzije i osigurao miran suživot svih naroda u zemlji.
