Šokantna nova istraga otkrila je da su zatvorska služba, policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova decenijama ignorisali i odbacivali sistematsko zlostavljanje hiljada mladića u pritvorskom centru okruga Darem, u Velikoj Britaniji. Izveštaj Ombudsmana za zatvore i uslovnu slobodu (PPO) navodi da je užasno fizičko i seksualno zlostavljanje dozvoljeno da se nastavi nesmanjeno, nad mladićima uzrasta od 17 do 21 godine, u Pritvorskom centru „Medomsli“.
Prema izveštaju, skoro tri decenije fizičkog i seksualnog zlostavljanja od strane zatvorskog osoblja u Medomsley Detention Centre su ignorisane ili odbacivane. Izveštaj takođe zaključuje da je policajac Neville Husband bio „verovatno najplodniji seksualni prestupnik u britanskoj istoriji“. Husband, koji je bio zadužen za nadzor zatvorenika, optužen je za vrbovanje i napad na stotine zatvorenika, a umro je 2010. godine.
Ombudsman Adrijan Ašer je istakao da je nezakonita neravnoteža moći između Hazbnda i pritvorenih dodatno podstaknuta kulturom dosluha i ćutanja među ostalim zaposlenima. „Hazbnd je koristio ovu moć sa razarajućim efektom“, rekao je Ašer. Zlostavljanje u Medomsliju se nastavilo nesmanjeno tokom 26 godina rada, od 1961. do 1987. godine, a izveštaj ga opisuje kao „izuzetno nasilno i sadističko“. U centru su bili smešteni mladići koji su osuđeni za manje prekršaje, kao što su krađa u prodavnicama i neplaćanje kazni.
Istraga je otkrila da su zatvorenici fizički zlostavljani od trenutka dolaska, tokom kupanja, pretresa, fizičkog vaspitanja, rada, pa čak i lekarskih pregleda. Žrtve su često bile meta, jer su doživljavane kao homoseksualci ili slabići. Zatvorenici koji se nisu obraćali osoblju sa „gospodine“ bili su tučeni. Svedoci su izjavili da su kupatila bila ili vrela ili ledeno hladna, a nekima su, ako su bili bolesni, lekovi protiv bolova bili zalepljeni na čelo uz naredbu da trče dok se ne istope.
Ašer je naglasio da rukovodioci na svim nivoima u Medomsliju, uključujući i upravnika, nisu ispunili svoju dužnost da zaštite najbolje interese onih o kojima su brinuli. „Ili je osoblje na višim pozicijama bilo svesno zlostavljanja, u kom slučaju su bili saučesnici, ili im je nedostajala posvećenost i profesionalna radoznalost, do te mere da su bili profesionalno nesposobni“, rekao je Ašer.
Na kraju izveštaja, ombudsman Ašer ističe da žrtve nikada nisu dobile javno izvinjenje i pozvao je sve uključene institucije da ispitaju svoju savest. Ovaj izveštaj je izazvao veliku pažnju javnosti i pokrenuo diskusije o potrebnim reformama u zatvorskom sistemu Velike Britanije. Mnogi su pozvali na hitno preispitivanje procedura i politike koje se tiču zaštite zatvorenika i prevencije zlostavljanja.
Ova istraga ukazuje na duboke i sistematske probleme unutar zatvorskog sistema, gde su mladići, koji su se već našli u teškoj situaciji, bili dodatno zlostavljani od strane onih koji su bili zaduženi da ih štite. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, istorija zlostavljanja u ovakvim institucijama može se ponoviti, što dodatno podriva poverenje javnosti u pravosudni sistem.
Prvi koraci ka pravdi i odgovornosti mogu biti teški, ali je neophodno da se uoče i reše problemi koji su postojali decenijama. Ovo pitanje će, bez sumnje, ostati u fokusu javnosti dok se ne preduzmu konkretne akcije za zaštitu prava zatvorenika i sprečavanje budućih zlostavljanja u zatvorskom sistemu.
