Poljoprivrednik iz Manđelosa, Goran Čarubrić, poznat po uzgoju oblačinske višnje, nedavno je proširio svoj asortiman voća dodavanjem šljive, dunje i kajsije. Njegovo gazdinstvo se prostire na deset hektara, od kojih je šest hektara pod višnjom. Na tom području godišnje se ubere oko 15 tona višnje po hektaru, dok ostale vrste voća tek treba da počnu sa rodom.
Čarubrić je preuzeo voćarstvo od svojih roditelja, a njegovo obrazovanje na Poljoprivrednom fakultetu značajno mu je pomoglo u unapređenju proizvodnje i smanjenju troškova. „Bez fakulteta ne verujem da bih postigao rezultate koje imam danas,“ ističe mladi poljoprivrednik. Njegova strast prema poljoprivredi i tradicija porodice doprinose njegovoj odlučnosti da nastavi sa ovom delatnošću.
U razgovoru sa novinarima, Čarubrić se osvrnuo na izazove koje donosi voćarstvo. „Najveći problem u višnjama su grad i sukcesivno cvetanje. Ako vreme tokom cvetanja bude hladno, zametanje plodova se odlaže, što dovodi do problema prilikom berbe,“ objašnjava on. Takođe, mašinska berba višnje je uticala na povećanje zasada, ali i na probleme sa hiperprodukcijom, što rezultira smanjenjem cena.
Ove godine, Čarubrić je pretrpeo gubitke usled elementarnih nepogoda, kada je dve trećine roda izmrzlo. „Ponuda je bila slabija, pa nas je cena na neki način izvukla,“ kaže on. Uprkos ovim problemima, Čarubrić je optimističan i planira da nastavi sa radom u poljoprivredi. Njegovi budući planovi uključuju širenje proizvodnje i ulazak u preradu voća.
Trenutno, u njegovom voćnjaku se čeka opadanje lišća kako bi se obavio tretman bakrom i rezidba. Čarubrić je takođe najavio da su započeli rad na komori kapaciteta 40 tona, koja će omogućiti bolje čuvanje i preradu voća. Njegova ambicija je da proizvode sokove i sušeno voće, ne samo od višnje, već i od drugih plodova. „Ako se voće preradi, može da se čuva duže i više vredi,“ objašnjava on, dodajući da će to omogućiti bolje upravljanje vremenom berbe i prodaje.
Goran Čarubrić predstavlja primer mladog poljoprivrednika koji se oslanja na tradiciju, ali i na savremena znanja i prakse u poljoprivredi. Njegova priča je inspiracija za mnoge koji se bave ovim poslom, pokazujući da uz pravi pristup i obrazovanje, poljoprivreda može biti uspešna i isplativa delatnost.
U svetlu svih izazova s kojima se suočavaju poljoprivrednici, Čarubrić ostaje optimističan i posvećen svom poslu. Njegova sposobnost da se prilagodi promenama i planira budućnost može poslužiti kao model za ostale poljoprivrednike u regionu, koji takođe nastoje da unaprede svoju proizvodnju i prežive u izazovnim uslovima tržišta.
Goran Čarubrić nije samo poljoprivrednik, već i akademik koji se trudi da spoji tradiciju i modernu poljoprivredu u svojim aktivnostima. Njegova predanost i želja za napretkom su očigledni, a njegovo iskustvo može pomoći mnogima u razumevanju i savladavanju poteškoća u poljoprivredi. S obzirom na trenutne klimatske promene i izazove s kojima se suočava poljoprivreda, Čarubrićeva vizija za budućnost može biti ključna za opstanak i prosperitet poljoprivrednog sektora u Srbiji.
