Aleksandar Bogdanov, tridesetdvogodišnjak iz Đurđeva, svojevremeno se bavio klasičnom poljoprivredom, ali je pre godinu dana odlučio da isproba nešto novo – proizvodnju namaza od šarenog pasulja. Ovaj mladi proizvođač, koji je prethodnu deceniju posvetio uzgoju pasulja na otvorenim poljima, sada kreira četiri vrste namaza, potpuno prirodnih, bez aditiva i konzervansa, koje prodaje na noćnim bazarima.
Njegovi namazi, koji bi uskoro trebali da se nađu i na policama lokalnih prodavnica i supermarketa, brzo su osvojili tržište. Bogdanov ističe da od deset kupaca koji probaju njegove proizvode, njih osam odmah odluči da ih kupe. Iako je prodaja u Đurđevu solidna, napominje da nije uspeo da pronađe kupce za pasulj koji uzgaja na svojim njivama.
U izradi namaza, Bogdanov koristi razne sastojke poput belog luka, sušenog paradajza, origana i ljutih paprika, dok su neki od njegovih proizvoda inspirisani ukusima pice. Njegova ambicija je da se proširi i na crni pasulj, koji gaji za specijalizovane kupce, a koji planira da koristi za pravljenje novih namaza kada pronađe odgovarajući recept.
Bogdanov je započeo svoju poljoprivrednu karijeru uz roditelje, koji su takođe organski proizvođači. Pre nekoliko godina odlučio je da se osamostali i počne samostalno da proizvodi pasulj, oslanjajući se na znanje i iskustvo stečeno uz roditelje. U poslednjih pet godina postao je profesionalni proizvođač pasulja i smatra da je usavršio svoje veštine do te mere da je u stanju da obezbedi dobar prinos.
S obzirom na klimatske promene, Bogdanov naglašava da je navodnjavanje ključno za uspešan uzgoj pasulja, pa se trudi da svoju proizvodnju unapredi i poveća prinose. Pored šarenog pasulja, gaji i druge vrste, uključujući sumoraš i crni pasulj, od kojih planira da napravi nove proizvode.
Iako se suočava sa izazovima na tržištu, kao što su niske cene pasulja zbog uvoza, Bogdanov je odlučan da nastavi sa svojim poslom. On veruje da prerada pasulja u namaze može doneti veću dobit i stoga ne odustaje od svojih ambicija. Priznaje da je bio zaposlen u drugoj firmi, ali se brzo vratio poljoprivredi, jer mu je pružila bolju fleksibilnost i mogućnost da više vremena provodi sa svojom decom.
U razgovoru za „Dnevnik“, Bogdanov ističe da je poljoprivreda pružila veće mogućnosti nego što je to bio slučaj u njegovom prethodnom zaposlenju. Njegova odluka da se potpuno posveti poljoprivredi proizašla je iz želje da obrađuje sopstvene njive i da se više posveti porodici, koja uključuje troje dece.
Na kraju, Bogdanov je optimističan i smatra da će, uz svoj trud i inovativnost, uspeti da se izbori sa izazovima i postigne svoje ciljeve u poljoprivredi. Njegova priča predstavlja inspiraciju za sve mlade poljoprivrednike koji teže da pronađu svoj put i uspeh u ovoj oblasti, uprkos preprekama koje se mogu pojaviti na tom putu.
