Sara Antonović (29) se odlučila da promeni svoj život i prošlog maja napustila Beograd, preselivši se u Gajdobru. Ovaj potez mnogi su dočekali s nevericom, ali je devet meseci kasnije postalo jasno da je to bila ispravna odluka. Sara ne samo da rekonstruiše staru švapsku kuću iz 1920. godine, već je pronašla novu životnu radost, uključujući i neočekivanu ljubav.
Sara nije imala poreklo iz ovog kraja, niti je nasleđivala kuću. Godinama je sa majkom tragala za mestom koje bi moglo postati njihov dom. Njihov put ih je najpre odveo u Bačku Palanku, a zatim u Gajdobru, gde su se zaljubile u kuću na prvi pogled. „Šalim se da bih u Beogradu samo tri drveta u dvorištu platila koliko je koštala cela kuća“, kaže ona.
Kuća joj nije donela samo krov nad glavom, već je i njena sudbina dovela do toga da agent za nekretnine, koji joj je prodao kuću, postane njen momak. Ova priča o preseljenju dobila je pravi filmski obrt. Kao umetnica koja se bavi tetovažama, digitalnim crtežom i slikarstvom, Sara se u početku susrela sa znatiželjom i predrasudama u selu poznatom po svojoj hercegovačkoj tradiciji.
Sama živi u Gajdobri sa svojim psom, ali ima veliku podršku od majke, arhitekte koja nadgleda rekonstrukciju kuće. Sara želi da sačuva svaki detalj stare švapske arhitekture i koristi tradicionalne materijale poput zemljanog maltera. „Bilo je komentara u stilu ‘ne dolazi kod nas ništa urbano’, ali moj odgovor je uvek isti – ja sam došla da učim od njih, a ne oni od mene. Komšije su, zapravo, jako topli ljudi, uvek spremni da pomognu“, ističe ona.
Sara planira da otvori tatu studio u Bačkoj Palanci i obnavlja kuću uz pomoć permakulture, sistema poljoprivrede koji ne iscrpljuje zemljište. „Zasadila sam luk, salatu i krompir. Permakultura podrazumeva korišćenje resursa iz dvorišta i biljke se međusobno pomažu. Želim zdrav, sporiji život koji me ispunjava više nego što je grad ikada mogao“, objašnjava mlada umetnica.
Rođena 1996. godine, Sara pripada generaciji koja je odrasla uz tehnologiju. Iako je Beograd nudio mnogo, ističe da joj nikada nije bilo zanimljivo kao sada u Gajdobri. „Volim da citiram drugaricu koja kaže: super je grad, ali ja ne koristim njegove potencijale. U gradu mi je bilo dosadno, a ovde uvek imam šta da radim“, dodaje ona.
Sara je sigurna da je ovo bila najbolja odluka koju je donela. Utiče i na svoje prijatelje, a neki od njih razmišljaju da urade isto. „Devet meseci kasnije, sigurna sam da je ovo bila najbolja odluka koju sam donela“, zaključuje ona. Gajdobra, sa svojim tradicionalnim vrednostima i toplinom zajednice, postala je njen novi dom i inspiracija.
Ova priča o Sari Antonović predstavlja primer kako promene u životu mogu doneti ne samo izazove, već i nove mogućnosti, prijateljstva i ljubav. U svetu koji se brzo menja, njena potraga za smirenjem i autentičnošću u malom selu pokazuje snagu ljudske odlučnosti i želje za povezivanjem s prirodom i zajednicom.
