Sezona berbe voća u Srbiji tradicionalno započinje krajem maja i traje tokom leta i jeseni. U 2026. godini, zarada od sezonskih poslova zavisiće od vrste voća koje se bere, načina obračuna zarade, bilo da je po kilogramu ili po dnevnici, kao i od učinka berača. Radnici na seoskim gazdinstvima, posebno berači voća, postaju veoma traženi u ovom periodu, počevši od jagoda u maju, preko malina, pa sve do šljiva i jabuka.
Berba malina, koja je jedan od najvažnijih sezonskih poslova, traje između tri i četiri nedelje, obično od juna do sredine ili kraja jula. Prošle godine, dnevnica berača malina iznosila je oko 6.000 dinara, uz obezbeđene obroke i smeštaj. Tokom mesec dana rada, berači su mogli da zarade i do 180.000 dinara. Radni dan počinje rano, najčešće oko pet ili pola šest ujutru, i traje do mraka, što ga čini zahtevnim, pogotovo tokom visokih letnjih temperatura.
Kada je reč o berbi jagoda, zarada se u 2026. godini kreće između 3.000 i 5.000 dinara. Ova sezona traje približno tri meseca, a rad se uglavnom plaća po kilogramu ili po fiksnoj dnevnici. S obzirom na popularnost jagoda, potražnja za beračima je velika, ali i konkurencija među radnicima.
Berba borovnica je još jedan značajan deo voćarske sezone, koja traje od šest do osam nedelja, počevši od sredine juna. Cene borovnica su nedavno dostigle više od 2.000 dinara po kilogramu, što je rezultat visokih troškova ručne berbe. Ova vrsta voća postaje sve popularnija, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu, što dodatno podstiče potražnju za sezonskim radnicima.
Osim berbe, sezona voća uključuje i orezivanje, čija dnevnica zavisi od iskustva radnika. Iskusni rezači mogu da zarade i do 9.000 dinara dnevno, dok manje iskusni radnici zarađuju oko 6.000 dinara. Visina zarade takođe varira u zavisnosti od vrste voća i složenosti posla, što čini orezivanje važnim segmentom voćarske industrije.
Za sve sezonske radnike, od 2019. godine je obavezna elektronska prijava putem portala sezonskiradnici.gov.rs. Poslodavci su dužni da uplaćuju poreze i doprinose za svoje radnike, što im omogućava pristup zdravstvenom osiguranju u slučaju povreda na radu, kao i prava na penzijsko i invalidsko osiguranje. Ova regulativa je važna jer pruža dodatnu sigurnost radnicima koji se često suočavaju sa rizicima tokom sezonskog rada.
Jedan sezonski radnik može biti angažovan kod istog poslodavca najviše 120 radnih dana tokom jedne kalendarske godine, što dodatno ukazuje na to koliko je važno planirati sezonu, kako za radnike, tako i za poslodavce. Uzimajući u obzir sve izazove i prilike koje sezona berbe voća donosi, organizacija i usklađenost sa zakonima postaju ključne za uspeh u ovoj industriji.
Iako sezonski rad nosi svoje izazove, mnogi radnici vide ovu priliku kao način da dodatno zarade tokom leta, što je posebno važno u vreme kada su troškovi života u stalnom porastu. S obzirom na to da su voćnjaci u Srbiji u velikoj meri oslonjeni na sezonske radnike, njihova uloga u ekonomiji i poljoprivredi postaje sve značajnija. U narednim mesecima, očekuje se da će berba voća postati još jedan od ključnih trenutaka koji će oblikovati ekonomsku sliku Srbije.
