Ministarstvo pravde Republike Srbije je najoštrije osudilo lažne i netačne tvrdnje koje su se pojavile u javnosti, a koje se odnose na to da tekstovi zakona poslati Venecijanskoj komisiji nisu isti oni koji su pred poslanicima u Narodnoj skupštini. U saopštenju ministarstva se naglašava da su takvi navodi usmereni na diskreditovanje rada državnih institucija i zavaravanje kako domaće, tako i međunarodne javnosti.
Ministar pravde Nenad Vujić je u saopštenju istakao da je jedina razlika između tekstova zakona koji su pred poslanicima i onih koji su poslati Venecijanskoj komisiji ta što je tekst u Narodnoj skupštini na srpskom jeziku. On je podsetio da su na sajtu Venecijanske komisije dostupni tekstovi nacrta zakona na engleskom jeziku, koji je jedan od zvaničnih jezika te komisije, pored francuskog.
Ministarstvo pravde je poručilo da su komentari o razlikama u tekstovima „zlonamerni“ i da više govore o onima koji su ih izjavili, nego o tome da je Srbija napravila neku grešku. „Naprotiv, Republika Srbija je ozbiljna država koja ozbiljno radi na svom pravnom okviru,“ naglasio je ministar Vujić.
Pored toga, predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić je ocenio da iz predloženih izmena tzv. „Mrdićevih zakona“, koje su upućene Narodnoj skupštini, jasno proističe da se radi samo o delimičnom otklanjanju postojećih problema. On je ukazao na to da izmene zakona koje su ušle u skupštinsku proceduru nisu dobile potrebnu podršku Visokog saveta tužilaštva, što dodatno otežava situaciju.
Đurić je posebno naglasio da je problematično što se tekst zakona koji je upućen Venecijanskoj komisiji razlikuje od onog koji je ušao u skupštinsku proceduru. Ova razlika može da izazove sumnju u transparentnost i doslednost procesa donošenja zakona, što je od suštinske važnosti za pravnu sigurnost i poverenje građana u institucije.
U međuvremenu, u Skupštini Srbije se odvija zasedanje na kojem se razmatraju izmene „Mrdićevih pravosudnih zakona“. Ove izmene, kako je rečeno, usaglašene su sa Venecijanskom komisijom nakon brojnih primedaba stručne javnosti i dobile su pozitivno mišljenje te komisije. Međutim, i pored toga, i dalje postoje sumnje u sveobuhvatnost i efektivnost predloženih izmena, kao i u njihovu sposobnost da reše ključne probleme u pravosudnom sistemu.
S obzirom na sve navedeno, situacija oko reformi pravosudnog sistema u Srbiji ostaje kompleksna i izazovna. Očekuje se da će dalji razvoj događaja u Skupštini i reakcije stručne javnosti biti od ključnog značaja za budućnost pravosudnih reformi u zemlji. U tom smislu, važno je da se obezbedi transparentnost procesa i da se uključe svi relevantni akteri kako bi se postigla održiva rešenja koja će ojačati pravnu državu u Srbiji.
Ministarstvo pravde i dalje naglašava posvećenost unapređenju pravnog okvira i saradnji sa međunarodnim institucijama, uz uverenje da će konačni rezultati doneti pozitivne promene za pravosudni sistem u Srbiji. U ovom trenutku, od suštinskog je značaja održati dijalog sa svim zainteresovanim stranama i raditi na jačanju poverenja građana u institucije, što je ključno za stabilnost i napredak društva.
Ova situacija će sigurno biti predmet daljih analiza i rasprava u javnosti, a sve oči su uprte ka Narodnoj skupštini i njenim odlukama koje će oblikovati pravosudni sistem u narednim godinama.
